Све светске валуте под командом Павловчанина Зорана Милошевића

Иако нам је та аналогија незамислива, јер зашто не бисмо могли да се предано посветимо и једној и другој активности, можда и има смисла ако мисао посматрамо из угла колекционара који више задовољства проналази у прикупљању него у трошењу. Такво објашњење “пије воду”, нарочито након недавне посете јединог сакупљача свих овоземаљских валута, човека који је, надомак Руме, успео да „освоји” цео свет и уредно га сложи по свом нахођењу на површини од квадрат и по.

У тој својој необичној колекцији Зоран Милошевић из Павловаца има по примерак новчанице или гвоздењака из сваке од 195 признатих држава, и још 16 које Уједињене нације (још) нису признале. Тим хобијем почео је случајно да се бави 17. новембра 1982. године док је као дете био у Немачкој и од другара из Шпаније добио примерак ондашње пезете.

- Да бих све ово прикупио требало ми је 38 година или 13.800 дана непрекидне потраге - каже нам насмејани Милошевић, упознајући нас са целим светом кроз папире и кованице које имају вредност и значај само тамо одакле су дошле, а да нису ни слутиле да ће завршити на столу под стаклом у једном селу у Срему. - Имам специјална ковања са одређених подручја, као и са најудаљенијих и најизолованијих острва на земаљској кугли. Изузетно ретке су новчанице са Непала, из Бутана, Хонг Конга, Коморских острва, а ја их све имам.

Постоје и државе из којих је забрањено изнети матичну валуту, попут Мауританије у којој плаћате казну ако вас ухвате на граници.

- Зато морате да купите сувенир или да оставите новац у хуманитарне сврхе. Међутим, мени је помогло петоро људи да то урадим! Отац неког фудбалера је новац слао пакетом у новинама, а на скенеру се није видело, јер лист је лист - присећа се наш домаћин, док на шалу да је криминалац одговара да он није крив што поседује тај новац, јер крив је само онај који га је прокријумчарио.

Када би се сабрали сви километри које је новац прешао како би стигао у Павловце преко разних држава, Зоран каже да има довољно да се бар стигне до Месеца. Неке валуте су, чак, путовале и месецима, док је на неке чекао и годинама!

-  Ниједна новчаница није набављена преко интернета, све су стигле из руке у руку - каже нумизматичар, појашњавајући да замоли комшију који има друга, па он свог комшију или кума који је био на крузеру и слично, па све то у рикверц до њега. - Само да бих Русију „прегазио”, требало ми је 15 година! Русију нико никад није успео да „освоји”. Тако да, од западног дела, Естоније, па до Киргизије, Русија је коначно „пала” под мојом командом.

Иако неке новчанице више нису важеће, Милошевићу то није битно. Њему је најважније да има представнике свих држава. Међутим, када би требало све испочетка да прикупља, не би се упустио у такву авантуру...

- Да живим још један живот, не бих се могао усудити да ово опет покушам. Ја сам то несвесно кренуо. Кад сам имао 23 новчанице, рекли су ми да сам луд и да ли знам колико ми је још остало, то није могуће постићи. Али, онда сам сакупио 50, па 100, па 200... Како можеш то тврдити кад ниси ни покушао. А кад све скупип, онда је крај живота - наглашава Зоран, док нас упознаје са светом какав никад нисмо имали прилике да сагледамо.

У тој путешествији из фотеље, Зоран Милошевић је, осим о нашој планети, доста научио и о људима.

- Од свих примерака које имам, 33 сам морао да платим да бих их добио, а 195 су поклон - каже наш саговорник. - У целој овој причи, теже је наћи људе него новац. Људи су лажљиви, а ја не волим лаж. Има новчаница за које знам да не вреде ни 200 динара, а неко ми за њих тражи 20 евра.

Без обзира на непријатности које је имао и на препреке на које је наилазио, кад вредносни папир или кованица стигну на његову адресу, то му буде знак да је све то вредело и аутоматски му тај примерак постаје најдражи од свих.

- Неки кажу да је ово немогуће, да је фотомонтажа, међутим, само имам среће да не путујем, а да све прикупим. Ја верујем да ми нека сила помаже, да сам одабран од богова - уверен је Милошевић, који је по вокацији бравар и узгајивач живине.

Леа Радловачки