Столар Бора из Надаља стекао муштерије све до Београда

Остао је мајстор Бора и у малом селу доказујући да за доброг мајстора није важно где живи, већ како влада занатом.

Мада је у младости изучио за трговца, љубав према дрвету, а пре би се рекло урођена спретност, вештина, и смисао за лепо, одвели су га столарском позиву од којег живи већ три деценије. За то време, каже, много је разних ствари направио својим прстима и алатом, који је временом куповао, тако да сада све има дупло.

Од поправки, прављења намештаја, прозора, врата, степеништа  … стигао је да ради и рестаурације на објектима од историјског значаја. Сада , издваја само два, у скорије време урађена посла.

- На згради Општине Србобран по пројекту конзерватора Завода за заштиту споменика културе Војводине урадио сам улазна врата и на објекту Епархије бачке у Новом Саду, такође, улазна врата, опет по пројекту конзерватора –истиче Боривоје Рибичић

У свет столарства увели су га, каже прави мајстори, каквих је било у  време његове младости.

- Од њих сам стацао знање, али полако, месецима и годинама. И ево већ дуго сам једини пријављени столар на подручју општине Србобран. Некада је било више столарских радионица, али су сада ретке.У послу нисам сам већ имам једног радника и једног шегрта, којем као што су некада мене учили мајстори сада преносим знање –каже Бора.  Није се, вели, покајао, посла има, све стиже, и чека да га наследи син који је завршио столарски занат. У нади да ће га наследник у послу превазићи, мајстор Боривоје младима поручије, да не вреди журити и тежити да се све ођедном добије.

- Занат треба постепено усавршавати, а онај ко је  прецизан у послу, поштује муштерије и рокове испоруке, може да буде безбрижан. За таквог мајстора ће бити увек посла, па макар живео и у малој сеоској средини – поручује Бора.       

З. Делић

Фото. В. Фифа