Stolar Bora iz Nadalja stekao mušterije sve do Beograda

Ostao je majstor Bora i u malom selu dokazujući da za dobrog majstora nije važno gde živi, već kako vlada zanatom.

Mada je u mladosti izučio za trgovca, ljubav prema drvetu, a pre bi se reklo urođena spretnost, veština, i smisao za lepo, odveli su ga stolarskom pozivu od kojeg živi već tri decenije. Za to vreme, kaže, mnogo je raznih stvari napravio svojim prstima i alatom, koji je vremenom kupovao, tako da sada sve ima duplo.

Od popravki, pravljenja nameštaja, prozora, vrata, stepeništa  … stigao je da radi i restauracije na objektima od istorijskog značaja. Sada , izdvaja samo dva, u skorije vreme urađena posla.

- Na zgradi Opštine Srbobran po projektu konzervatora Zavoda za zaštitu spomenika kulture Vojvodine uradio sam ulazna vrata i na objektu Eparhije bačke u Novom Sadu, takođe, ulazna vrata, opet po projektu konzervatora –ističe Borivoje Ribičić

U svet stolarstva uveli su ga, kaže pravi majstori, kakvih je bilo u  vreme njegove mladosti.

- Od njih sam stacao znanje, ali polako, mesecima i godinama. I evo već dugo sam jedini prijavljeni stolar na području opštine Srbobran. Nekada je bilo više stolarskih radionica, ali su sada retke.U poslu nisam sam već imam jednog radnika i jednog šegrta, kojem kao što su nekada mene učili majstori sada prenosim znanje –kaže Bora.  Nije se, veli, pokajao, posla ima, sve stiže, i čeka da ga nasledi sin koji je završio stolarski zanat. U nadi da će ga naslednik u poslu prevazići, majstor Borivoje mladima poručije, da ne vredi žuriti i težiti da se sve ođednom dobije.

- Zanat treba postepeno usavršavati, a onaj ko je  precizan u poslu, poštuje mušterije i rokove isporuke, može da bude bezbrižan. Za takvog majstora će biti uvek posla, pa makar živeo i u maloj seoskoj sredini – poručuje Bora.       

Z. Delić

Foto. V. Fifa