Сто десет година биоскопа у Опову: Први филм гледао се у кафани
ОПОВО: У Опову је први филм приказан 1908. године, а Културни центар у овом мету је одлучио да направи изложбу “110 година филма” посвећену домаћој публици, али и људима који су допринели развоју филма и оповачког биоскопа.
Директорка Културног центра Опово и Галерије “Јован Поповић” Катарина Николић Ралић каже да је прича о филму у њиховој општини помало спектакуларна, некад лична, али несумњиво истинита. Она је траг сакривен у речима чувеног српског редитеља Александра Петровића: Прави спектакл има душу. А оповачки биоскоп заиста има душу, сматра Катарина Николић Ралић.
Филмови у Опову између два рата пуштани су у кафани “Грос” или у кафани Маке Ђукића. Власник кинопројекта био је становник Опова, али је обилазио и суседна места. После Другог светског рата, у Опово су стизали и путујући биоскопи, популарни у то време.
Све до 1957. године Опово није имало салу за јавне наступе, те су филмови приказивани у кући Живане Ђукић, тада популарној Живаниној сали, где се скупљала омладина, организовале игранке и разна окупљања, каже директорка КЦ Опово.
Задружни дом завршен је 1957. године, а три године након тога купљен је и стабилни кинопројектор “Искра” са волтним луком.
Дом културе “Олга Петров” формира се у јуну 1959. године у ком су се приказивали филмови све до почетка овог века. Од 1960. до 1982. године у овом Дому приказано је 4.637 филмова, каже Катарина Николић Ралић.
Први филм у колору који је приказан у Опову био је “Тарзанов гнев”, док је “Принц Валијант” био први филм који је приказан у сали Дома културе. Филмови су стизали аутобусом из Београда и то врло брзо после премијера. Дочекивао их је домар Петар Братић, чувени чика Браша.
Оповачка публика је тако имала прилике да одмах након београдских премијера погледа партизанске филмове, вестерне, популарне блокбастере, али и филмове Бруса Лија, па и еротске филмове. Сала која је тада бројала 500 места, била је увек пуна. Оповачка публика је због веза тадашњег директора Велибора Стефановића имала прилике да погледа филмове чак и пре ФЕСТ-а.
Филмови су пуштани викендом, а захваљујући тадашњој строгој евиденцији кинооператера Мирка Недељкова, данас имамо увид у све приказане филмове у биоскопу у периоду од 1960. до 1980.године, каже директорка КЦ.
Тако су Оповчани имали прилике да погледају “Римску девицу” 1961. године, Сибирску Леди Магбет 1962. године, али и Сулејмана Величанственог годину дана након тога, филмове који су снимани на локацијама њихове општине.
Током снимања био је потребан велики број статиста, који су били солидно плаћени, те се то “примило” као занимање.
Пешадинац је имао своју цену, коњаник се плаћао дупло, а коњ тродупло. Поред статиста ангажоване су и разне занатлије, па чак и деца која су у кофама доносила воду са бунара, каже директорка КЦ. Како додаје, и данас се на таванима могу пронаћи заостали реквизити са снимања филмова.
Славко Јовановић из Сефкерина (1887-1962) део је филмске историје. Он је творац првог “фара” у историји филма - вожњу камере фиксиране на возило у покрету. Кадар прве улице у историји филма која је снимљена “у ходу” представља део документарне филмске репортаже Повратак српских победника из 1913. године.
Епитет “Банатски Холивуд” Баранда стиче у првој деценији овог века, када се у продукцији Драгана и Горана Бјелогрлића снима серија “Вратиће се роде” 2007. и 2008. године.
Ово место преко ноћи постаје позната туристичка дестинација Београђанима и Новосађанима, са жељом да виде место у ком се и одвија радња из популарне серије. Након тога, у Баранди се гради највећи филмски студио у Србији за потребе снимања филма “Монтевидео, бог те видео” који је снимљен 2010. године, а његов наставак 2014. године.
Пре две године, на истом месту снима се и серија “Сенке над Балканом”. Тренутно је у току снимање друге сезоне.
Пре него што ће Баранда бити позната по филмској индустрији и 50 година пре изградње данас чувеног филмског студија браће Бјелогрлић, снимане су бројне сцене филмова европске копродукције. Италијани, Немци, Французи снимају филмове код нас пре свега из економских разлога. Велики део сетова снима се на локацијама Баната, од Баранде до Зрењанина. Многа позната имена европске и светске глуме долазе баш у Опову, а мештанима постаје природно да виђају прослављена имена на улицама.
Реновирањем Дома културе пре четири године, биоскоп се у Опово враћа на велика врата и дочекан је са одушевљењем. Прва пројекција, након две деценије, одржана је у октобру 2017. године у сарадњи с биоскопом из Београда.
Маша Стакић
