СТЕЧАЈ У ЛУКСОЛУ Од двеста поверилаца само један намирен
ЗРЕЊАНИН: Усвајањем завршног рачуна и завршног извештаја стечајног управника Милана Нићетина, окончан је стечај у Хемијској индустрији „Луксол“ из Зрењанина.
Стечајни поступак је трајао безмало осам година, с обзиром на то да је отворен у новембру 2011. године.
Када је стечај отворен, на списку су била 202 повериоца, од којих је једино Комерцијална банка имала обезбеђено потраживање и наплатила 86,83 процента од онога што је потраживала. Банка је намирена од продаје фабрике, односно грађевинског објекта, опреме, залиха и жигова. Продаја је обављена прошле године.
За друге повериоце није било пара, па су остали кратких рукава. Запослени који једно време нису добијали плату своја потраживања су наплатили из Републичког фонда солидарности. Исплаћено им је укупно 32,5 милиона динара, на име износа минималне зараде.
За свој осмогодишњи рад стечајни управник добио је награду од 3.683.296 динара, а надокнађени су му и трошкови у износу од 1,8 милиона динара. Како су погони „Луксола“ издавани у закуп све до момента продаје, из тих прихода плаћани су трошкови настали у стечају. Књиговодствена агенција за осам година вођења књига плаћена је 6,5 милиона динара, тарифе Агенцији за лиценцирање стечајних управника коштале су 1,6 милиона динара, а судски трошкови 600.000 динара.
„Луксол“ је основан давне 1884. године и шездесетих и седамдесетих година прошлог века био је познат као произвођач сапуна намењеног специјално Јосипу Брозу Титу и његовом маршалату. Фабрику са традицијом у производњи хигијенских препарата дугом близу 130 година почетком 2003. године, за 650.000 евра, купио је контроверзни нишки бизнисмен Јовица Стефановић Нини, исти човек који је тада узео и Фабрику лекова „Југоремедија”. Касније се испоставило да је куповина обављена парама из „Југоремедије”, јер је након обарања приватизације те фармацеутске компаније, 2007. године, она постала већински власник „Луксола”.
Од тада је познати произвођач сапуна и шампона кренуо у суноврат. Над фабриком „Луксол” стечај је проглашен у новембру 2011. због блокаде жиро рачуна у дужем временском периоду. Како нико од поверилаца није предложио план реорганизације, половином 2012. је донета одлука о банкроту и распродаји имовине фабрике у циљу намирења дугова од преко 300 милиона динара. До сада је у четири наврата покушана продаја имовине, испрва по почетној цени од 343 милиона динара, што је половина од процењене вредности фабрике, међутим ни тада није било заинтересованих купаца.
Прошле године, међутим, целокупну имовину, рачунајући погоне и жигове, купио је познати зрењанински привредник Драган Раца, власник предузећа „Раца“, који је у међувремену обновио производњу.
Ж. Балабан