ТУРНЕЈА ХОРА КАРЛОВАЧКЕ БОГОСЛОВИЈЕ У ЕПАРХИЈИ ШВАЈЦАРСКОЈ Разгалили душу и срца Срба у дијаспори
На позив и у организацији Архијерејског намесништва за Швајцарску, хор Богословије Светог Арсенија из Сремских Карловаца са ректором протојерејем-ставрофором мр Јованом Милановићем, а под управом диригенткиње Миле Радонић, боравио је од 28. јануара до 4. фебруара у Епархији швајцарској представљајући лепоту православне, пре свега српске црквене музике и карловачког појања у више градова те државе, као и у Италији.
Хор, који у просеку броји двадесетак чланова у зависности од гласовних капацитета ђака овог пута чинили су Владимир Вранић, Никола Аћимов, Матеј Пушкаревић, Дејан Павић, Павле Мишевић, Стефан Калинић, Јован Лацковић, Лукијан Грубач, Славко Драгојловић, Дамјан Субић, Вук Пушкаревић, Огњен Младеновић, Филип Пунош, Максим Петровић, Данило Бркић и Марко Бранков. Са њима је као придружени члан наступао и апсолвент Богословског факултета у Београду и некадашњи ђак београдске Богословије, а садашњи члан и солиста више хорова Радивоје Спасојевић, док је ученик Рајко Марковић на овом путовању хора, четвртом у последње време изван Србије, имао улогу конферансијеа.
Турнеју су карловачки богослови започели у крају за који се каже да је место рођења Швајцарске, а где данас према неким проценама живи између 150.000 и 180.000 Срба. И у свим местима у којима су гостовали наишли су на топао пријем. Први концерт одржали су у Луцерну, у цркви посвећеној Рођењу Пресвете Богородице. То је један у низу изнајмљених храмова у Швајцарској у којима свештенство СПЦ служи у недостатку сопствених цркава.
Чувар црквеног појања
Оснивањем Карловачке богословије 1794. црквнео појање је почело систематски да се изучава и развија као посебан предмет. Први професор црквеног појања у Богословији био је јеромонах Дионисије Чупић, а Корнелије Станковић је први ставио „у ноте“ то појање које се од тада зове карловачко појање. Ученици и данас као редован предмет имају црквено појање у оквиру којег добијају основе музичке писмености методом рада по нотама који примењује професор Јован Стојановић. Од најстаријих времена у школи је заступљен и хорски начин певања. Хором Богословије је у своје време руководио и синђел Иринеј Ћирић – Свети Иринеј бачки.
По речима диригенткиње Миле Радонић, која води богословски хор од 2017, репертоар којим су се ђаци те школе, која је лане прославила 230 година постојања, представили у Швајцарској, састављен је од дела православне духовне музике - од једногласног карловачког појања до вишегласних дела Стевана Стојановића Мокрањца, Мите Топаловића, као и свештеника који су компоновали попут проте Жарка Срдића, Мирка Павловића, Стевана Поповића и других. На репертоару су се нашле и композиције руских аутора Чеснокова, Динева, Дубенског. А на крају сваког концерта певане су родољубиве песме, које су разгаљивале срца српске публике.
Другог дана боравка хор Богословије певао је у старокатоличкој цркви Augustinerkirche у центру Цириха. На концерту под називом „Сусрет истока и запада“ богослови су наступили са уметницом Merit Eichhorn, која је свирала на оргуљама композиције западне музичке традиције, а они су швајцарској, као и публици коју су чинили Срби који живе у том граду, представили наше православно музичко наслеђе, у првом реду једногласне напеве карловачког појања. У Цириху постоје два православна храма, један посвећен Светој Тројици, а други Успењу Пресвете Богородице, где су карловачки богослови певали на литургији. Први функционише у изнајмљеној старокатоличкој цркви недалеко од строгог центра града, док је други у власништву СПЦ, настао адаптацијом већ изграђеног објекта у црквени.
Пријем у амбасади Србије
Чланове хора Карловачке богословије, ректора Јована Милановића, његовог секретара Луку Станојевића, диригенткињу Милу Радонић, те архијерејског намесника за Швајцарску протојереја-ставрофора Станка Марковића, примио је у седишту амбасаде Србије у Берну амбасадор Горан Брадић, који је упознао госте са функционисањем нашег највишег дипломатског представништва, односима двеју држава и животом Срба у тој земљи. Пријемом у амабасади завршен је боравак карловачких богослова у Швајцарској. Оцењујући турнеју својих ђака, ректор Милановић је казао да је то био благослов за све и да су ученици приказали у првом реду да славе Бога и његово име и негују побожност и оно што им је Бог оставио, а то је дар за певање.
У малом месту Мелс, у ком се налази најмлађа црквена општина СПЦ у Швајцарској, богослови су видели на делу како изгледа живот цркве и рад пароха који нема стално богослужбено место. Управо из тог разлога уместо у Мелсу, како је планирано, 31. јануара концерт су одржали у месту Везен у још једној старокатоличкој цркви, где се богослужења одржавају уколико је манастир који се користи као првобитно богослужбено место, заузет.
Храм Светих Ћирила и Методија у Белпу, надомак Берна, једини је од наменских грађених за потребе богослужења и окупљања Срба у тој земљи у Швајцарској за сада. У тој цркви која споља и изнутра одговара у потпуности онима у отаџбини, богослови су 1. фебруара одржали концерт, а сутрадан и певали на литургији. Након наступа у црквама, на такозваним трпезама љубави, које су свештеници, махом некадашњи ђаци Карловачке богословије, организовали хористи су имали дирљиве сусрете са парохијанима, Србима који живе у тим швајцарским градовима, на којима су такође певали.
Турнеја је настављена у Италији, на коју се као и на Малту протеже надлежност Епархије швајцарске. Први концерт у тој земљи богослови су одржали у новоотвореном Парохијском центру у Вићенци, поносу тамошњих православних Срба и пароха, где би требало да буде премештен и храм Светог Луке, који се сада налази у изнајмљеној католичкој цркви у центру града. Круна турнеје хора Карловачке богословије био је наступ у цркви Светог Спиридона, монументалној грађевини из друге половине 19. века у строгом центру Трста у ком српска православна заједница постоји два и по века. При повратку у Сремске Карловце хор је посетио још један православни храм у дијаспори. У питању је црква Светих Ћирила и Методија у Љубљани, која је у власништву СПЦ и једина је у Словенији у којој се редовно одржавају богослужења.
Зорица Милосављевић