ТАЛЕНТОВАНА МЛАДА ДИРИГЕНТКИЊА НИНА РАКИЋ ИЗ СРЕМСКЕ МИТРОВИЦЕ Музика је мене изабрала

Она за „Дневник” открива да у музици ужива од рођења, а за ту љубав према звуку „криви” су њени родитељи, који су се трудили да од малена буде окружена квалитетном музиком. Одрастала је уз хор „Колибри”, а данас је на специјалистичким студијама на Факултету музичке уметности у Београду, у класи маестра Бојана Суђића, што јој је степеник ка докторским академским студијама. С обзиром на то да су студије небуџетске, запослила се, каже, на одређено у Музичкој школи „Петар Кранчевић” у њеном родном граду, из ког је и кренуло њено музичко путовање.

– Наступи су сваком музичком извођачу неопходни, јер му је то јединствена прилика да заједно са публиком вибрира и преноси своју емоцију и свој доживљај дела. Дириговање је лична потреба извођача, да након овладавања једним или више инструмената, своје идеје пренесе на већи број музичара и од њих, бар на тренутак, створи хармонију јединства. За сваког диригента оркестар је један велики инструментални медиј, а   најинспиративнији моменат мог музичког одрастања био је период када сам као ученик трећег разреда средње музичке школе примљена као корепетитор на пробама у Ансамбл српске хорске уметности „Serbica”, који је основао реномирани диригент предавач на Академији уметности у Новом Саду, мр Владимир Опачић. Уз његову менторску подршку сам музички стасавала, а уједно се припремала за веома захтеван пријемни испит на ФМУ, на који је требало довести и спреман огледни хор, а који сам, на крају, успешно положила. Тако сам почела студије на диригентском одсеку у класи проф. мр Биљане Радовановић Бркановић. За диригентску професију ме је инспирисао бечки Новогодишњи концерт који је свиран 1. јануара 2017. године, а најмлађи диригент био је тридесетшестогодишњи Густаво Дудамел из Венецуеле, који је цео наступ дириговао без нота испред себе. На тај начин је свему дао сасвим нову димензију – прича млада диригенткиња.

Нинин музички пут почео је са три године, када је кренула у музичко забавиште при музичкој школи „Петар Кранчевић” у Сремској Митровици, да би годину дана касније почела да учи клавир код проф.  Душанке Гавриловић, код које је касније у основној музичкој школи била у класи. Талентована Нина раније завршава основну музичку школу, те се одлучује да упише, а потом и заврши одсек удараљки и одсек соло певања, јер је, каже, желела шире да сагледа могућности креирања музике. Завршила је и Средњу музичку школу, инструментални одсек клавирски смер, а паралелно и гимназију. Нина потом уписује основне студије на ФМУ, будући да само у Београду постоји диригентски одсек. Своје образовање употпуњује мастер студијама у класи Бојана Суђића, а данас је на специјалистичким студијама.

– Захваљујући предмету Камерна музика заљубила сам се у заједничко музицирање и стварање звука. Током школовања љубав према музици се стално продубљивала и развијала као и потреба да у наступ унесем и лични печат. Из ове перспективе, сматрам да је музика изабрала мене, а ја сам само бирала начин да у њој уживам – искрено ће Нина Ракић. 

Током школовања, Нинин таленат је награђиван. На основним студијама учествовала је на два интернационална клавирска такмичења, на којима је као круна рада уследила друга и прва награда. У средњој школи освајала је бројне награде на републичким и међународним такмичењима која су у календару Министарства просвете, захваљујући којима је добила могућност да буде стипендиста Фонда за младе таленте Министарства спорта и омладине Републике Србије и то на другој, трећој и четвртој години средње музичке школе. Пред упис мастер студија 2023. године, звезда у успону је прошла прву етапу и учествовала у раду са Сегединским симфонијским оркестром у оквиру диригентског такмичењима. А нестварно искуство доживела је, каже, спремајући оркестар за наступ планетарно популарног састава „IL DIvo” у Штарк Арени, јер је за њу то било потпуно ново искуство: дириговати класичну музику у популарним аранжманима.

– Волим професионалне изазове и с тим у вези, стално подижем критеријуме следећег који треба досећи. Веома инспиративан подухват био ми је и ревијални дипломски концерт у Студентском културном центру где сам истовремено била у две улоге, као диригент и као солиста – пијаниста, што је веома ретко, чак и на светским сценама. Велика подршка, како стручна, тако и људска, била ми је проф. клавира др уметности Маја Михић уз коју сам музичко – пијанистички сазрела, продубила интерпретацију и технички овладала инструментом тако да са лакоћом могу да испољим осећања која су уткана у дело, али и да сваки пут могу другачије да озвучим и доживим музичке пасаже и целине – истиче наша саговорница. 

Нина не крије да би пре свега волела да каријеру гради у својој земљи и овде да свој уметнички допринос у популарисању уметничке музике .

– Радо бих отишла и у иностранство зарад усавршавања, но и ми овде имамо врсне стручњаке и професионалце. Много волим своју диригентску струку, јер, иако је дириговање адреналинска професија, концертно извођење је уметност тренутка где исправке одсвираног нема и где се сусрећемо са много изазова. Самим тим волим и млађим колегама да преносим знање и вештине које сам досада стекла. Најефикасније се изазови овог позива савладају кроз перманентни рад са више диригентских школа и оркестарских ансамбала, јер се ту најбоље може креирати звук – поручује талентована диригенткиња, додавши да би уметницима млађима од ње саветовала да следе своје срце.

Још током основних студија радо се укљичивала у уметничке пројекте, а један од њих је био под окриљем МОТО удружења, пројекат Креативне Европе Опера „Past, Present, Perfect!”, када је била укључена у припремање две оперске представе за децу које су финално изведене у Малом позоришту Душко Радовић у Београду. Пред крај основних студија са колегом диригентом Бојаном Кљајићем, оснива Камерни оркестар „Соноре”, са идејом да окупе младе професионалце и студенте завршних година основних, мастер и докторских студија са музичких академија београдског и новосадског универзитета. 

– У Србији нема пуно професионалних оркестара, а нама младим музичарима је оркестарска пракса неопходна. Већ сада, две године након оснивања ансамбла, можемо се похвалити да смо реализовали више пројеката у сврху популаризације и децентрализације класичне музике. Оно на чега смо посебно поносни је то што организујемо наступе за особе са инвалидитетом и тиме не само да уносимо радост у живот ових људи, него доприносимо и процесу инклузије, јер и шира заједница радо долази на овакве наступе када пажљиво бирамо оркестарски репертоар – похвалила се млада уметница. 

Има Нина времена и да се опушта уз ствари које воли, па тако је веома релаксира јахање коња и сваки боравак у природи. Воли и адреналинске активности попут „зип лајна”, док свакодневно, поред учења страних језика, бар пола сата одвоји за неку књигу. Занимљиво је што је, поред свега, много привлачи и парфимерство, те можда у будућности увеже мирисне и музичке ноте.

Ивана Бакмаз