TALENTOVANA MLADA DIRIGENTKINJA NINA RAKIĆ IZ SREMSKE MITROVICE Muzika je mene izabrala

Ona za „Dnevnik” otkriva da u muzici uživa od rođenja, a za tu ljubav prema zvuku „krivi” su njeni roditelji, koji su se trudili da od malena bude okružena kvalitetnom muzikom. Odrastala je uz hor „Kolibri”, a danas je na specijalističkim studijama na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu, u klasi maestra Bojana Suđića, što joj je stepenik ka doktorskim akademskim studijama. S obzirom na to da su studije nebudžetske, zaposlila se, kaže, na određeno u Muzičkoj školi „Petar Krančević” u njenom rodnom gradu, iz kog je i krenulo njeno muzičko putovanje.

– Nastupi su svakom muzičkom izvođaču neophodni, jer mu je to jedinstvena prilika da zajedno sa publikom vibrira i prenosi svoju emociju i svoj doživljaj dela. Dirigovanje je lična potreba izvođača, da nakon ovladavanja jednim ili više instrumenata, svoje ideje prenese na veći broj muzičara i od njih, bar na trenutak, stvori harmoniju jedinstva. Za svakog dirigenta orkestar je jedan veliki instrumentalni medij, a   najinspirativniji momenat mog muzičkog odrastanja bio je period kada sam kao učenik trećeg razreda srednje muzičke škole primljena kao korepetitor na probama u Ansambl srpske horske umetnosti „Serbica”, koji je osnovao renomirani dirigent predavač na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, mr Vladimir Opačić. Uz njegovu mentorsku podršku sam muzički stasavala, a ujedno se pripremala za veoma zahtevan prijemni ispit na FMU, na koji je trebalo dovesti i spreman ogledni hor, a koji sam, na kraju, uspešno položila. Tako sam počela studije na dirigentskom odseku u klasi prof. mr Biljane Radovanović Brkanović. Za dirigentsku profesiju me je inspirisao bečki Novogodišnji koncert koji je sviran 1. januara 2017. godine, a najmlađi dirigent bio je tridesetšestogodišnji Gustavo Dudamel iz Venecuele, koji je ceo nastup dirigovao bez nota ispred sebe. Na taj način je svemu dao sasvim novu dimenziju – priča mlada dirigentkinja.

Ninin muzički put počeo je sa tri godine, kada je krenula u muzičko zabavište pri muzičkoj školi „Petar Krančević” u Sremskoj Mitrovici, da bi godinu dana kasnije počela da uči klavir kod prof.  Dušanke Gavrilović, kod koje je kasnije u osnovnoj muzičkoj školi bila u klasi. Talentovana Nina ranije završava osnovnu muzičku školu, te se odlučuje da upiše, a potom i završi odsek udaraljki i odsek solo pevanja, jer je, kaže, želela šire da sagleda mogućnosti kreiranja muzike. Završila je i Srednju muzičku školu, instrumentalni odsek klavirski smer, a paralelno i gimnaziju. Nina potom upisuje osnovne studije na FMU, budući da samo u Beogradu postoji dirigentski odsek. Svoje obrazovanje upotpunjuje master studijama u klasi Bojana Suđića, a danas je na specijalističkim studijama.

– Zahvaljujući predmetu Kamerna muzika zaljubila sam se u zajedničko muziciranje i stvaranje zvuka. Tokom školovanja ljubav prema muzici se stalno produbljivala i razvijala kao i potreba da u nastup unesem i lični pečat. Iz ove perspektive, smatram da je muzika izabrala mene, a ja sam samo birala način da u njoj uživam – iskreno će Nina Rakić. 

Tokom školovanja, Ninin talenat je nagrađivan. Na osnovnim studijama učestvovala je na dva internacionalna klavirska takmičenja, na kojima je kao kruna rada usledila druga i prva nagrada. U srednjoj školi osvajala je brojne nagrade na republičkim i međunarodnim takmičenjima koja su u kalendaru Ministarstva prosvete, zahvaljujući kojima je dobila mogućnost da bude stipendista Fonda za mlade talente Ministarstva sporta i omladine Republike Srbije i to na drugoj, trećoj i četvrtoj godini srednje muzičke škole. Pred upis master studija 2023. godine, zvezda u usponu je prošla prvu etapu i učestvovala u radu sa Segedinskim simfonijskim orkestrom u okviru dirigentskog takmičenjima. A nestvarno iskustvo doživela je, kaže, spremajući orkestar za nastup planetarno popularnog sastava „IL DIvo” u Štark Areni, jer je za nju to bilo potpuno novo iskustvo: dirigovati klasičnu muziku u popularnim aranžmanima.

– Volim profesionalne izazove i s tim u vezi, stalno podižem kriterijume sledećeg koji treba doseći. Veoma inspirativan poduhvat bio mi je i revijalni diplomski koncert u Studentskom kulturnom centru gde sam istovremeno bila u dve uloge, kao dirigent i kao solista – pijanista, što je veoma retko, čak i na svetskim scenama. Velika podrška, kako stručna, tako i ljudska, bila mi je prof. klavira dr umetnosti Maja Mihić uz koju sam muzičko – pijanistički sazrela, produbila interpretaciju i tehnički ovladala instrumentom tako da sa lakoćom mogu da ispoljim osećanja koja su utkana u delo, ali i da svaki put mogu drugačije da ozvučim i doživim muzičke pasaže i celine – ističe naša sagovornica. 

Nina ne krije da bi pre svega volela da karijeru gradi u svojoj zemlji i ovde da svoj umetnički doprinos u popularisanju umetničke muzike .

– Rado bih otišla i u inostranstvo zarad usavršavanja, no i mi ovde imamo vrsne stručnjake i profesionalce. Mnogo volim svoju dirigentsku struku, jer, iako je dirigovanje adrenalinska profesija, koncertno izvođenje je umetnost trenutka gde ispravke odsviranog nema i gde se susrećemo sa mnogo izazova. Samim tim volim i mlađim kolegama da prenosim znanje i veštine koje sam dosada stekla. Najefikasnije se izazovi ovog poziva savladaju kroz permanentni rad sa više dirigentskih škola i orkestarskih ansambala, jer se tu najbolje može kreirati zvuk – poručuje talentovana dirigentkinja, dodavši da bi umetnicima mlađima od nje savetovala da slede svoje srce.

Još tokom osnovnih studija rado se ukljičivala u umetničke projekte, a jedan od njih je bio pod okriljem MOTO udruženja, projekat Kreativne Evrope Opera „Past, Present, Perfect!”, kada je bila uključena u pripremanje dve operske predstave za decu koje su finalno izvedene u Malom pozorištu Duško Radović u Beogradu. Pred kraj osnovnih studija sa kolegom dirigentom Bojanom Kljajićem, osniva Kamerni orkestar „Sonore”, sa idejom da okupe mlade profesionalce i studente završnih godina osnovnih, master i doktorskih studija sa muzičkih akademija beogradskog i novosadskog univerziteta. 

– U Srbiji nema puno profesionalnih orkestara, a nama mladim muzičarima je orkestarska praksa neophodna. Već sada, dve godine nakon osnivanja ansambla, možemo se pohvaliti da smo realizovali više projekata u svrhu popularizacije i decentralizacije klasične muzike. Ono na čega smo posebno ponosni je to što organizujemo nastupe za osobe sa invaliditetom i time ne samo da unosimo radost u život ovih ljudi, nego doprinosimo i procesu inkluzije, jer i šira zajednica rado dolazi na ovakve nastupe kada pažljivo biramo orkestarski repertoar – pohvalila se mlada umetnica. 

Ima Nina vremena i da se opušta uz stvari koje voli, pa tako je veoma relaksira jahanje konja i svaki boravak u prirodi. Voli i adrenalinske aktivnosti poput „zip lajna”, dok svakodnevno, pored učenja stranih jezika, bar pola sata odvoji za neku knjigu. Zanimljivo je što je, pored svega, mnogo privlači i parfimerstvo, te možda u budućnosti uveže mirisne i muzičke note.

Ivana Bakmaz