ШЕСТ ПАРИ ВОЛОВА, ЈЕДАН МОСТ И МИСТЕРИЈА Како је ћуприја из Черевића завршила у Свилошу?

– Тај мост је најпре био у Черевићу на Дунаву, на месту где се данас налази дечје игралиште, а служио је као пристан, односно за утоваривање черевићких вина на бродове који су из Црног мора ишли ка Бечу – прича наш саговорник, иначе родом из Черевића. – Бродови су тада стајали у Новом Саду, Беочину, Черевићу и Вуковару. А поред тог нашег моста били су велики магацин и билетарница, које је Дунав порушио током поплаве 1965. године.

Међутим, у то време моста већ није било. Бар га се мештани не сећају. Али оно што памте, а нарочито наш саговорник Аћимовић који се посебно интересовао и распитивао о судбини ћуприје, јесте да је по повлачењу Дунава, највероватније у другој половини шесте деценије прошлог века, мост оставио на сувом, те му доделио нову сврху – постао је место окупљања младежи.

– Имам слику с мојим колегом на том мосту из 1961. године, ту смо се састајали и дружили, а мост смо звали кландер или штек – вели Василије Аћимовић. – И како је стајао тако на сувом, ничему није користио, па је првоборац Ђорђе Алимпијевић звани Шоља из Лединаца смислио да га пренесе у Свилош, будући да су Свилошани, с којима је био добар и имао кумовске везе, имали проблем да пређу поток и с једне на другу страну села. Мислио је да тај мост треба одвући у Свилош и то је урадио са шест пари волова.

Међутим, и даље остаје мистерија у ком тренутку се то заиста десило, али и како је тај мост, који је најзад спојио две обале, уопште и стигао до Черевића. Наш саговорник претпоставља да га је донела речна флотила или да га је село од некога купило.