ŠEST PARI VOLOVA, JEDAN MOST I MISTERIJA Kako je ćuprija iz Čerevića završila u Svilošu?

– Taj most je najpre bio u Čereviću na Dunavu, na mestu gde se danas nalazi dečje igralište, a služio je kao pristan, odnosno za utovarivanje čerevićkih vina na brodove koji su iz Crnog mora išli ka Beču – priča naš sagovornik, inače rodom iz Čerevića. – Brodovi su tada stajali u Novom Sadu, Beočinu, Čereviću i Vukovaru. A pored tog našeg mosta bili su veliki magacin i biletarnica, koje je Dunav porušio tokom poplave 1965. godine.

Međutim, u to vreme mosta već nije bilo. Bar ga se meštani ne sećaju. Ali ono što pamte, a naročito naš sagovornik Aćimović koji se posebno interesovao i raspitivao o sudbini ćuprije, jeste da je po povlačenju Dunava, najverovatnije u drugoj polovini šeste decenije prošlog veka, most ostavio na suvom, te mu dodelio novu svrhu – postao je mesto okupljanja mladeži.

– Imam sliku s mojim kolegom na tom mostu iz 1961. godine, tu smo se sastajali i družili, a most smo zvali klander ili štek – veli Vasilije Aćimović. – I kako je stajao tako na suvom, ničemu nije koristio, pa je prvoborac Đorđe Alimpijević zvani Šolja iz Ledinaca smislio da ga prenese u Sviloš, budući da su Svilošani, s kojima je bio dobar i imao kumovske veze, imali problem da pređu potok i s jedne na drugu stranu sela. Mislio je da taj most treba odvući u Sviloš i to je uradio sa šest pari volova.

Međutim, i dalje ostaje misterija u kom trenutku se to zaista desilo, ali i kako je taj most, koji je najzad spojio dve obale, uopšte i stigao do Čerevića. Naš sagovornik pretpostavlja da ga je donela rečna flotila ili da ga je selo od nekoga kupilo.