ПОЕТИКА ТАЛЕНТОВАНЕ ЈЕЛЕНЕ ШАРКОВИЋ Млади глас обликује свет
СРЕМСКА МИТРОВИЦА: Млада драматуршкиња и песникиња Јелена Шарковић из Сремске Митровице увек је била на раскрсници две уметности – извођачке и неизвођачке. Са 25 година, већ је постигла значајан успех у свету књижевности, а њена страст према уметности није се појавила случајно.
Завршила је основне студије драматургије на Факултету драмских уметности у Београду и сада је на мастер студијама Теорије драмских уметности, медија и културе. Иако је током средње школе била посвећена писању поезије, није се никада потпуно определила између тих различитих уметничких форми.
– Бавила сам се писањем поезије у току средњошколских дана, али сам такође била укључена у драмску секцију и гледала филмове и позоришне представе – објаснила је Шарковић. – Ни тада нисам могла да се определим између две уметности, нити мислим да би требало наметати себи једно интересовање. Извесна слобода у стварању уметничког дела и подударност идеје о којој пишеш са твојим веровањима и ставовима мора да постоји.
Иако наша саговорница последњих неколико месеци пише кратке приче, највише ужива у писању поезије, и како је рекла, то јој доноси посебну драж и испуњеност.
– Мислим да се код мене жеља за обликовањем и онеобичавањем света јавила рано, у основној школи сам писала о планети као великој Шварцвалд торти – истакла је Јелена Шарковић. – То се после развило кроз читање, потребу да се одгонетне свака ситуација са којом бих се суочила и трагање за одговорима на вечна филозофска питања.
Наша саговорница је објавила збирку поезије „Дете прашњавих путева” прошле године у издавачкој кући „Пресинг“ и нада се да ће нови рукопис поезије који је већ ушао у ужи круг неких престижних награда, бити штампан ускоро.
– За то време спремам збирку кратких прича са концептом полифоније, односно прича приказаних из више перспектива различитих актера – најавила је она. – Радња је смештена у садашњост и дешава се у уско повезаној заједници која има своја неписана правила подлости, сплеткарења и односа моћи. Заправо се ради о генерацијама две породице и људима око њих на које утичу и обрнуто, они који на њих утичу. Битно ми је да се виде дилеме и патње млађе генерације које се често гурају под тепих и механизми контроле које одрасли користе, а не преиспитују јер су ту „одувек“. Волела бих и да написане драме за децу и одрасле буду изведене у будућности.
Са децом је лакше
Наша саговорница верује да савремена књижевност и драмско стваралаштво нуде сјајан начин да се осветле проблеми младих људи, од најранијег узраста, до пубертета и сазревања у одраслу особу, али и да их инспиришу да сами створе уметност.
– Кроз то приближавање и саосећање са њима долази до учења и они сами могу пожелети да напишу, сниме, монтирају или осмисле нешто – прича Шарковић. – Са децом је лакше, то знам из личног искуства јер радим са њима у Драмском студију у Сремској Митровици. Њима се прочита песма и они одмах имају жељу да изнедре своју. Та потреба да се буде део групе и заједнице није замаскирана и сакривена као код старије деце. Зато њима препоручујем да се не плаше нијанси своје индивидуалности и карактера и искористе их на најбољи могући начин, јер тако осим што помажу себи и обогаћују унутрашњи свет, дају пример другима.