Novi-stari sjaj ikonostasa Jakova Orfelina RESTAURATORSKI PAR PULETIĆ IZ KARLOVACA DAO DOPRINOS OBNOVI KUPINOVAČKE CRKVE
Iz restauratorsko-konzervatorske radionice umetničkog i bračnog para, Dragane i Aleksandra Puletića iz Sremskih Karlovaca, uskoro će kompletno obnovljen ikonstas najstarijeg pravoslav- nog hrama u Vojvodini, posvećenog Svetom Luki, poći put Kupinova i biti vraćen u takozvanu Despotsku crkvu u kojoj obitava od 1780. godine.
Ikonostas, rad poznatog umetnika Jakova Orfelina, za koji se navodi u stručnoj literaturi da je slikan u barokno-rokajnom duhu, sa izvanrednom portretskom obradom likova i najfinijim kolorističkim rešenjima, boravio je u radionici Puletića od februara prošle godine kada je počeo njihov trud da vrate stari sjaj oltarskoj pregradi.
– Prošle godine u februaru demontirali smo ikonostas i vrlo brzo počeli da radimo – priča slikarka Dragana Puletić. – U prvi mah nam se učinilo da to neće biti toliko komplikovan zahvat zbog gabarita ikonostasa. Međutim, prevarili smo se. Ikonostas je zbog vlage bio u vrlo lošem stanju pogotovo prva, to jest donja zona. U skladu sa tom činjenicom uhvatili smo se u koštac sa novootkrivenim izazovom i evo polako ga privodimo kraju.
Svetinja iz 15. veka
Crkvu Svetog Luke u Kupinovu podigao je despot Đurđe Branković između 1453. i 1456. godine, da bi u nju položio mošti Svetog Luke, otkupljene u Epiru i čuvane u Bogorodičinoj crkvi u Smederevu. U istorijskim izvorima se prvi put spominje 15. februara 1486, kada je despotica Angelina po povratku iz Ugarske, zajedno sa sinovima Đurđem i Jovanom, u njoj smestila mošti svoga supruga despota Stefana Brankovića. Turci su 1521. do temelja razrušili grad Kupinik, nakon čega je crkva je dva puta obnavljana - početkom 18. i krajem 19. veka. Danas je zajedno sa baroknim ikonostasom Jakova Orfelina iz 1780. godine, zakonom zaštićena.
Po Draganinim rečima, njen suprug duborezac imao puno posla na oltarskoj pregradi koju je oslikao Jakov Orfelin, jedan od prvih poznatih slikara sa akademskim znanjem i najtraženiji umetnik religioznog slikarstva svog vremena.
Zbog oštećenja nastalih dejstvom vlage trebalo je mnogobrojne delove duboreza, koji je izuzetno bogat i lep, napraviti i nadograditi.
– I crvotočina je bila uznapredovala, zbog čega je on izgubio stabilnost. Međutim, noseće grede su od veoma kvalitetne hrastovine, a crv uopšte ne napada hrastovinu ili ako i napadne, to bude u manjem obimu. Duborezni delovi su od lipovog drveta. On je bio u dosta lošem stanju, pa smo pre bilo kakvih radova obavili fumigaciju, tretman protiv insekata gasom, jer je to jedini postojan i siguran način za uništavanje ksilofagnih insekata, koji se radi u komorama. Tek kada smo to završili, prionuli smo restauraciji.
Za razliku od duboreznih delova ikonostasa, same ikone nisu bile toliko oštećene, ali su imale ogroman, debeli sloj patine, voska i ulja.
– Ikonostas je rađen zlatom i srebrom, preko preko kog je nanet sloj lazura – kažea Dragana. – Koloristički je veoma bogat. Ističu se crvene ruže i zeleno lišće, a oplata je rađena mramorizacijom u nekoliko boja. Mi smo ga vratili u originalnu boju. Verujem da će svi biti iznenađeni koloritom, jer se on gotovo nije ni primećivao. Ikone su bile tamne, bezmalo crne, a prvobitni kolorit je nežan.
Dragana kaže da joj je najveći izazov prilikom rada na tom Orfelinovom delu bio lazur preko posrebrenih delova. Vrlo je važno prilikom nanošenja sloja, naglašava ona, da se ne vidi nikakav potez četkice, nego da bude ujednačen.
– Stari majstori nisu baš preneli svoje znanje na nas restauratore 21. veka. Nema zapisa o tome, pa moramo da eksperimentišemo i da se poslužimo tuđim iskustvom. Nadam se da će na kraju ispasti kako treba – ističe Dragana i dodaje da njoj i suprugu ovo nije prvi susret sa nekim delom Jakova Orfelina.
Pre sedam do osam godina restaurirali su njegov ikonostas vrlo sličan po gabaritu u selu Krušedol. Pripadao je istom periodu i rađen u istom stilu. Uočavaju se samo u gornjem delu izvesne stilske razlike, ali u minimalnom obimu što može da znači da ga je radio sa svojim učenicima. Kaže da se u Orfelinovom radu zapaža neka posebna lakoća. Koristio je lazure zbog kojih je pri čišćenju moralo da se naročito pazi da se ne skine autentiičan sloj koji je mnogo važan za slikarstvo.
Iako će na ikonostas kupinovačke crkve tek za koji dan staviti tačku, Dragana i Aleksandar su počeli da rade još jedan. Reč je o ikonostasu Svetojvanovske crkve u Bačkoj Palanci, rad Grigorija Jezdimirovića iz 1811. Reč je o zahtevnom poslu koji, procenjuju, će trajati oko godinu i po. Deo oltarske pregrade su demontirali i doneli u svoju radionicu u Sremske Karlovce, u kojima žive i rade od pre nekoliko godina. U tom , kako kažu, izazovnom, lepom i ponekad napornom poslu, ponekad im pomaže Vania Janković koja je na master studijama restauracije na Akademiji umetnosti Novom Sadu.
Nedavno ih je u radionici posetio mitropolit sremski Vasilije sa saradnicima interesujući se za obnovu ikonostasa crkve Svetog Luke, koja je u prethodnom periodu kompletno obnovljena. Restaura- cija ikonostasa biće njena kruna.
Zorica Milosavljević