ИНВЕСТИЦИОНО ОДРЖАВАЊЕ ЦРКВЕ СВЕТОГ НИКОЛЕ У МАНАСТИРУ НОВО ХОПОВО Нова дренажа за стари храм
ИРИГ: У оквиру инвестиционог одржавања цркве Светог Николе манастира Ново Хопово предвиђени су хидротехнички радови, што подразумева дренажу чиме се, како је у тендерској документацији Покрајинског завода за заштиту споменика културе наведено, решава управљање подземном водом око сакралног објекта.
Процењена вредност јавне набавке је 11,2 милиона динара, без ПДВ-а, а рок за завршетак радова 85 календарских дана, од увођења извођача у посао. Понуде се подносе до 13. новембра, што значи да ће, имајући у виду све рокове, радови највероватније почети наредне године.
Ново Хопово један је од најприступачнијих фрушкогорских манастира, недалеко од Ирига, на стотинак метара од магистралног пута Рума - Нови Сад. Комплекс припада Епархији сремској Српске православне цркве и као непокретно културно добро, и по решењу Завода за заштиту и научно проучавање споменика културе из 1949. године, представља споменик културе од изузетног значаја. Својом архитектуром, фреско сликарством, богатом историјом, један је од најзначајних манастира у Србији.
Здање цркве Светог Николе подигнуто 1575-1576. године, по стилским одликама наслања се на традиције моравске школе. Зграде манастирских конака, који имају одлике барока, настајале су постепено током 18. века, тако да је црква окружена са све четири стране. Турци су приликом повлачења 1688. године спалили цркву, али њена обнова почела је већ наредне године. Још у 16. веку у Ново Хопово су пренете мошти Светог Теодора Тирона, а манастир је у том периоду био значајан просветни центар, па је тако протестански проповедник Стефан Герлах забележио да Срби у Београду немајући школе, долазе ту да уче читање и писање. Од обнављања Пећке патријашије током 16. и 17. века манастир постаје и друга резиденција београдско-сремског митрополита, те је сремска епархија у 18. веку називана и хоповска.
Уточиште за руске монахиње
Склониште за исхрану и васпитање ратне сирочади Хопово постаје након 1918. године, а одлуком Синода СПЦ из 1920. године, здање постаје женски манастир, где су уточиште пронашле монахиње, након Октобарске револуције пристигле у ове крајеве. Манастир је препуштен игуманији Екатерини (грофици Евгенији Борисовној Јефимовској) и њеном сестринству од 78 монахиња из Лесне. Ново Хопово је 2005. године, декретом eпископа сремског Василија, проглашено мушким манастиром.
Током 17. века урађена је фрескодекорација унутрашњих зидова, а хоповско фреско-сликарство једно је од најзначајнијих на Балкану. Раскошни, позлаћени иконостас, који су изрезали Паул и Антон Резнер, 1776. године осликао је Теодор Димитријевић Крачун, српског барокни сликар. Почетком 18. века у Новом Хопову је била сликарска школа, коју су водили зографи Арсеније и Нил.
Од лета 1757. до 1. новембра 1760. године у Новом Хопову боравио је Димитрије Обрадовић, који се ту и замонашио те понео име Доситеј. О његовом боравку у манастиру сведочи и назив извора „Доситејева чесма“ у северном конаку.
На почетку Другог светског рата манастир је опљачкан, а 1943. године је и спаљен. Обнова и рестаурација цркве почели су 1949. године, а озбиљнији радови обављени су од 1952. до 1962. године. Програмом Покрајинског завода за заштиту споменика културе, крајем 80-их година прошлог века изведени су неопходни радови, док је 1998. изграђен нови звоник.
Ј. Вукашиновић