Сомборски педагошки факултет у години великог јубилеја

Касније, скраћено названа Норма, настала је самопрегорним и просветитељским радом знаменитог Аврама Мразовића.

Претеча потоње Препарандије, прве високошколске установе намењене образовању учитеља, која је после оснивања и кратког боравка у Сент Андреји, пресељена у Сомбор у коме њене традиције и данас баштини овдашњи Педагошки факултет, Мразовићева Норма је оставила неизбрисив траг у словенској просвети, па је 1. мај 1778. године када је она и почела са радом, уписан златним словима у повесници српске просвете, чуло се на трибини организованој овим поводом на Педагошком факултету.

- Историја наше школе, од Мразовићеве Норме, преко Препарандије до савеременог Педагошког факултета може да се сабере у две кључне речи, идентитет као самосвест и оданост своме језику, духу и култури и модернизација, као отвореност за тековине просвећености, научног и цивилизацијског развоја - нагласио је проф. др Жељко Вучковић, декан сомборског Педагошког факултета, у којем је овом трибином и званично отпочела прослава године великог јубилеја.

Колико је образовање учитеља дубоко укорењено у живот и историју Сомбора, не сведочи само постојање данашњег Педагошког факултета, већ и то што су прави урбани знаци препознавања овог града управо здања у којима су се српски учитељи готово четврт миленијума припремали за своје узвишено звање. Тако на згради садашње Црквене општине Српске православне цркве и данас стоји плоча која упућује на то да је управо ту настала у бивстовала Норма, док је зграда Препарандије, легат патријарха Георгија Бранковића, и данас незаобилазна историјско-туристичка тачка Сомбора.

Драгоцен је допринос сомборског училишта у изградњи професионалног хабитуса, угледа и достојанства српских учитеља, а 240 година њиховог школовања је традиција коју Педагошки факултет са поносом наставља. Ако се узме у обзир да су Норма и Препарандија у јасном модернизацијском кључу школовале учитеље од 1778. године до данас и да су континуитет и самосвест нешто што одређује идентитет појединца и нације, може се рећи да је Норма у темељу Новосадског универзитета, рекао декан Вучковић, док је његов колега, проф. др Саша Марковић дао и кратак историјски приказ контекста у оквиру ког је настала Норма.

- Реч је о периоду средине 18 века, времену геополитичког и духовног превирања, када су се нове идеје под снажним утицајем хуманизма и ренесансе претвориле у просветитељски правац, па је стварање система образовања значајан искорак у стицању идентитета једног народа - рекао је Марковић, који је нагласио да је ослањајући се на традиционалне вредности просветитељство довело до модернизације образовања у Срба, те да су настојања Аврама Мразовића и Теодора Јанковића била усмерена ка увођењу обавезног основношколског образовања, чему је предуслов био оснивање три типа школа, тривијалних, нормалних и главне школе.  Мразовић је започео примену Фелбигерових упустава у школе као и нову дидактику која подразумева фронтални рад са децом са акцентом на лични пример. Учитељи су били истакнути интелектуалци, а велики узор за школовање деце тог доба био је Доситеј Обрадовић. Живот Норме, услед геополитичких превирања престаје 1811. године, да би већ идуће била отворена њена наследница – Препарандија у Сент Андреји.

М. Миљеновић