Сомбор: Свечано обележен почетак пројекта "Заплови Србијом"

Међуресорна радна група за реализацију пројекта "Заплови Србијом" је пре мало мање од месец дана одржала прву седницу на ову тему, којом је председавао министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Горан Весић.

У радној групи учествују чланови кабинета председника Републике Србије, председнице Владе, представници релевантних министарстава и институција, Агенције за управљање лукама, УНДП, туристичких организације и локалних самоуправа обухваћених пројектом.

Весић је истакао да пројекат "Заплови Србијом" подразумева изградњу нових пристаништа јер, како је додао, само од нас зависи колико ће нам доћи туриста.

Према његовим речима, имаћемо и више марина и значајнији обим водног саобраћаја, како би се обезбедио даљи развој и видело ново лице наше земље.

Од 1836. године на нашим бродовима поносно се вијори поморска застава Србије, тако је до дан данас и тако ће и бити док нас има. Имамо 1.680 километара пловних путева у земљи, преко 610 километара каналских путева, две међународне реке и једну међудржавну реку, све то до сада нисмо никако користили. Понашали смо се неодговорно, као да их немамо и изливали смо у њих канализацију, и још то радимо, али сада радимо на пројектима који ће то коначно спречити, указао је Весић.

Он је подсетио да смо у рекордној 2019. години имали 1.542 пристајања, да се укупно тада у Србију укрцало и искрцало преко 208.000 путника, а прошле године 1.419 пристајања са неких 135.000 путника.

Ове године можемо да очекујемо да оборимо рекорд по броју путника, додао је Весић.

Томе доприноси развој и овај пројекат у који је уложено 28 милиона евра. Градиће се марине у Смедереву, Велико Градишту, Голупцу, Кладову и Сомбору, радићемо у Баноштору међународно путничко пристаниште, као што је недавно отворено у Сремској Митровици, а управо једно завршавамо у Шапцу, каже Весић.

Он је навео да имамо понтоне за линијски саобраћај у Сремским Карловцима, у Новом Саду и Сомбору, затим понтоне за каналски саобраћај у Новом Саду, Сомбору, Апатину и Оџацима и набавићемо шест еко чамаца.

Све ово доноси нова радна сместа, бољи развој туризма у Србији, изградњу хотела, промоцију гастроносмких и туристичких потенцијала,... Треба рећи да у Србији имамо око 10.000 пловила, а да би их било више и да би се више користиле реке морамо да им дамо марине, пристаништа, понтони, пумпе на води у складу са свим стандардима, зато ћемо изградити нову луку Београд за коју смо одредили локацију, радицемо још једну луку за расуте терете у престоници и на тај начин ћемо показати како овај сегнемт може да се развија у корист свих нас, рекао је министар Весић.

Директор Агенције за управљање лукама, Вук Перовић, представио је пројекат присутнима и истакао да је циљ изградња инфраструктуре, али и подизање свести грађана, локалне управе и пословне јавности о значају развоја наутике у Србији.

Он је додао да је Агенција иницирала пројекат како би се изградила недостајућа наутичка инфраструктура и подигла видљивост наутичких потенцијала наше земље у домаћим и међународним оквирима.

Србија је земља која нема море, али има апсолутне наутичке потенцијале. Својим рекама је повезана са свим морима на свету. Србију ћемо ставити на светаку мапу наутичких шампиона. Имамо две међнародне реке Дунав и Саву, као и друге значајне реке, што је преко хиљаду клиометара пловних путева. Пловећи тим рекама, путници ће бити у прилици да плове кроз разне епохе, виде бројне културне и религијске објекте, упознају се са различитошћу конфесија, вероисповести и народа, истакао је Перовић.

Према његовим речима, први корак је развој међународног крузинга.

Досад је отворено осам међународних путних пристаништа, до почетка наутичке сезоне наредне године биће отворена три међународна пристаништа и аплицираћемо за једно међународно путничко пристаниште у Баноштору, навео је Перовић.

Он је додао да су следећи корак марине.

Проглашене су три марине, предвиђена су значајна средства за улагање која се односе на оне који користе своје јахте и чамце, такође покрећемо иницијативу измене прописа пумпи на води, односно снабдевања горивом чамаца на води, рекао је Перовић.

Он је указао да су трећа и четврта категорија, која ће се по први пут развијати код нас, каналски туризам, где се поред домаћег очекује и међународни туризам.

Ту је и линијски речни саобраћај, имамо један или два брода који имају нередован ред путовања, инденција Владе је да набави бродове за ову намену. Резултат пројекта би требао да донесе да за пет година имамо пет посто повећања укупних прихода од наутике, као и да поставимо Србију да буде видљивијана европској и светској карти, казао је Перовић.

Градоначелник Сомбора Антоније Ратковић изајвио је да је срећан и поносан што пројекат почиње да се реализује из тог града.

За то има више разлога, први је Бездан место где Дунав улази у Србију, друга је што је овде половина тока ове моћне реке, а треће, и најважније за наш град, је да је наша држава препознала значајан потенцијал нашег града који отвара бројне могућности економског развоја Сомбора, истакао је Ратковић.

Он је указао да је Сомбор град изузетних наутичких потенцијала, "а наша дужност је да прва слика када туристи уђу у нашу земљу добију слику за памћење".

Наши планови су да простор код Бездана обогатимо туристицки информативним центаром, шетним стазама, спортско-рекреативним теренима, одмаралиштима, међународним путним пристаништем са свом пратећом инфрастуктуром, а у плану је и изградња марине са 120 везова и пратећом инфрастуктуром за мања пловила. Са поносом каземо да Сомбор пружа изузетне могућности најразличитијих типова наутичког туризма, наша мисија је развој наутичког туризма који ће бити по мери сваког наутичара, на добробит свих грађана, рекао је Ратковић.

Пилот пројекат који ће бити спроведен у Сомбору, наметнуће у свести значај развоја туризма, рекао је Марко Бајић, саветник за одрживи туризам и развој из УНДП-а.

Ми смо препознали потенцијал овог програма и помоћи ћемо колико год може да се развије одрживост на свим нивоима. Овај пројекат поспешиће одрживи туризам, развоја локалних заједница и малих и средњих предузећа. Пилот пројекат у Сомбору, наметнуће у свести значај развоја одрживог туризам, утицаће на спречавање миграција што унутар земље што ван ње, развој локалниг туризма и тако даље, додао је Бајић.

Држава је у prеthodnom периоду реконструисала и обновила тврђаве у Голупцу, Великом Градишту и Кладову, где су постављени понтоне у марине, те ће те дестинације убудуће бити представљене као туристичка понуда, а све у циљу повезивања Дунавске обале у Србији.