Сомбор набавио противградне ракете за центар у Бајши
СОМБОР: Радарски центар „Бајша” републичког Хидрометеоролошког завода има вишегодишњу подршку сомборске локалне самоправе у покушају да разбије градоносне облаке и заштити оранице и воћњаке.
Из градског buyеta и ове касне зиме набављене су додатне количине противградних ракета, које је у Бајши предао Јово Кеча, градски већник задужен за пољопривреду.
На територији сомборског градског подручја ће и ове сезоне, од 15. априла до 15. октобра, активно деловати 23 противградне станице, а новина је да су оне сада аутоматизоване, што значи да ће се испаљивањем ракета управљати директно из Радарског центра „Бајша“. Самим тим је престала потреба за плаћањем стрелаца који су мануелно испаљивали ракете на чијем врху се налазе пуњења сребро-јодида. Купљеним противградним ракетама, уз оне које је обезбедио сам Хидрометеоролошки завод, планирано је да се заштити преко 100.000 хектара обрадивог земљишта на сомборском подручју. Сомбор је после Зрењанина, највећа локална самоуправа у Србији, по површини намењеној ратарској производњи.
Град Сомбор платио је скоро 6,5 милиона динара 115 противградних ракета ПГР ТРАЈАЛ Д-8. Овај пројектил дужине 120 центиметара, тежак нешто преко пет килограма, захваљујући ракетном мотору покретаном двокомпозитним горивом, у стању је да реагенс који „разбија“ градоносне облаке испоручи на максималну висину од преко 7.700 метара, при елевацији од 85 степени. Када ракета досегне потребну висину, док лети кроз градоносни облак продукти сагоревања реагенса, односоно сребро-јодида, струје кроз отворе на телу ракете и тако засејавају облачну масу великим бројем језгара кристализације.
Противградна заштита се заснива на уношењу активних супстанци, метеоролошких реагенса, у градоносне облаке, чијим се сагоревањем стварају ситне аеросолне честице које делују као центри кристализације водене паре из ваздуха која је нагло расхлађена и брзо се кристализује стварајући велики број малих честица леда. Ове честице града падају у ниже и топлије слојеве атмосфере где се топе и настављају пад у облику кише. На тај начин је спречена природна кристализација и стварање великих зрна града који се у току пада ка тлу не могу отопити, те проузрокују огромне штете на усевима и објектима. Када обави овај посао, што траје око пола минута, ракета се самоуништи.
У Сомбору са дужном пажњом прате развој такозваних приземних противградних генератора, којима земље развијене пољопривреде попут Француске и Шпаније у потпуности штите своја поља. Овај уређај не само што је далеко безбеднији за употребу, већ дугорочно и далеко јефтинији од једнократних противрадних ракета.
М. Миљеновић