Соја на средњобанатским њивама исплатива, али није популарна
БОТОШ: Ако је шећерна репа краљица ратарских култура, онда је соја - принцеза.
И то од оне врсте принцеза које морају јако да се пазе, чувају, негују, штите и да се о њима помно брине. Уз ту бригу и уз мало среће, соја ће умети да узврати.
Шалу на страну, соја на средњобанатским пољима није заступљена у великој мери. Ова уљарица много више воли места поред великих река, где има више јутарње росе, воли ритску земљу и воли кишу. Ипак, има храбрих који соју сеју и у средњем Банату. Један од њих је и Зрењанинац Бојан Јовановић.
- Одлучио сам да ове године соју посејем на 15 хектара. Ово је други пут да је сејем. Производња соје јефтинија је од производње сунцокрета, а сада има одличну цену од 66 динара плус ПДВ. То значи да би, ако успе, могло пристојно да се заради – каже Јовановић.
Сетва соје требало би да почне за десетак дана, уколико временски услови дозволе. Јовановић ће соју сејати у такозваном сувом ратарењу. На исти начин, такође, на 15 хектара соју ће сејати и Борислав Чизмаш из Ботоша.
- Соју сејем већ шест година, јер могу да је складиштим, и то у својој кући, и да чекам бољу цену. Соја је, као предкултура кукурузу, једнако добра као и сунцокрет, али боље нахрани земљиште. Такође, не морам да је продајем кад је најјефтинија - истиче Чизмаш.
Производњу соје наши саговорници нису уговорили, сматрајући да ће купца лако наћи када за то дође време.
Ж. Б.