Шљива Милутина Крстајића добила жиг Чуваркућа

То је ознака коју добијају само производи потпуно домаћег порекла. Ово је, иначе, прва „Чуваркућа“ у средњобанатском региону.

- Поносан сам на овај жиг, иако сам, морам да признам, већ навикао да за своје

ракије добијам највиша признања - каже Милутин Крстајић.

Крстајић је званично регистровао своју фирму за производњу ракије 2017. године, али се овим послом бавио много раније.

- У Банатском Карађор­ђеву су живели родитељи моје супруге. Имали су воћњак а таст је, наравно, пекао ракију. Ја сам му помагао, правили смо добру ракију и некако се, кад сам отишао у пензију, логично наметнула идеја да се тиме бавим, рекао бих, професионално. И ево, то радим већ неколико година – истиче Крстајић.

Регистровао је породичну фирму под називом „СИЛ 3“ (по почетним словима троје унука - Саре, Илије и Лазара), а у међувремену је стигла и Софија, па се можда и име промени. Онда је почео да производи ракију од кајсије, крушке, дуње и шљиве.

- Ракије које производимо су од најбољег воћа, без додатка шећера. Када се пече ракија, у те просторије не сме да уђе ни кафа са шећером. Веома водим рачуна о квалитету сировине, о самом процесу, и заиста је то ракија одличног квалитета. То препознају и други, па награде стижу где год да изложим своје производе – напомиње наш саговорник.

Када је чуо за жиг „Чуваркућа“, Крстајић се није двоумио.

- Знам да ми је ракија добра, али ово је жиг за производе домаћег порекла. Зато сам кандидовао шљиву. Шљива је наша национална воћка. И ове године нам је спасла посао. У шљивику који је остао још од мог таста, који сам био спреман да искрчим, толико је добро родила да ће дати ракију одличног квалитета – каже Крстајић.

Ова година, иначе, није баш била добра за воће.

- Мислио сам да кајсију и не печем, јер буквално нигде није родила. Онда сам добру кајсију пронашао у Војводи Степи, у комшилуку, и, ето, биће је и ове године - наглашава Крстајић.

Сада је актуелна шљива, доспева и крушка, а дуња ће се пећи у октобру.

- Ништа од овога не би било да немам велику по­дршку породице. Пре свих, моје супруге, која је моја десна и лева рука, и мозак. Очекујем да ће ми жиг „Чуваркућа“ помоћи у будућем раду, у смислу лакшег добијања подстицаја. Имам планове за будућност, а како сам целог живота био спортског духа и волео да се такмичим и побеђујем, мислим да ће ми се планови и остварити - закључује Милутин Крстајић.

Ж. Балабан