Силбашани обрађују земљу, али раде и у оближњим фабрикама

Како сами Силбашани кажу, село се некако уклапа у модерна времена, односно преживљава у времену транзиције, која се код нас баш одужила. Овде истичу да је уз велико разумевање Општине Бачка Паланка село решило неколико великих комуналних проблема који су крајем прошлог и почетком овог века мучили Силбашане. - Прошле године решен је проблем снабдевања домаћинстава здравом пијаћом водом – рекао је Милан Крагуљац, председник Савета Месне заједнице Силбаш. - Пуштањем у рад новог бунара у септембру 2017. године Силбашани пију воду из сеоског водовода која је бактериолошки исправна, а њен квалитет је редовно под контролом надлежних стручних служби. Предвиђено је да се у селу изгради нова зграда вртића, јер смо прошле године урадили анкету која је показала да имамо 95 деце која би похађала вртић. Радови су требали да почну почетком године, али због промене пројекта почеће ускоро, средином године.

Као и у Бачкој Паланци и преосталих 12 села тако и у Силбашу, од пре две године, бригу о комуналним делатностима води општинско ЈКП „Комуналпројект“. У селу ради један комунални радник који коси траву на јавним површинама у центру села, на фудбалском игралишту и око школе. Осим пољопривреде којом се бави велик број мештана, доста је и оних који су запослени у фабрикама у Бачком Петровцу, Бачком Маглићу, али и суседној Гајдобри. Пољопривредници се углавном баве ратарењем, а све мање повртарством, по коме су деценијама били чувени. Овде постоји и Ловачко друштво са око 40 чланова, па КУД „Мирослав Антић“, а посебно су поносни на Добровољно ватрогасно друштво које броји 85 чланова старости од 6-18 година и преко 80 пунолетних чланова, постоји Фудбалски клуб „Наша звезда“, село има Здравствену амбуланту бачкопаланачког Дома здравља, али и ветеринара... Поред Срба који су већина у Силбашу, велики проценат чине и Словаци. Историчари су за Силбаш написали да се сматра за једно од најстаријих села у Бачкој, а први пронађени писани траг датира из 1263. године. Прва православна црква изграђена је око 1690. године, а новија, посвећена Светом Јовану Златоустом, изграђена је 1759. године, па је забележено да је први свештеник био Игњатије Николић.

Словачка евангелистичка црква изграђена је 1838. године, записано је да је први свештеник Самуел Бабилон, а данашњи изглед црква је добила 1886. И данас су око цркве постављене грађевинске скеле, што је знак да се поново реновира.

У селу ради осмогодишња Основна школа „Браћа Новаков“, а историја каже да је по писаним траговима основана 1762. године мада се сматра да школство у Силбашу датира од пре три века. Тачније, матична школа је у Силбашу и укупно броји преко 500 ђака, али у њеном саставу су и издвојена одељења у Деспотову (170) и Парагама (50 ученика). - Школа је донекле специфична због издвојених одељења, али све добро функционише, па смо тако, на пример, међу ретким школама, које су од Школске управе Нови Сад оцењени са четврком, а то је највиша оцена – каже Ђока Милић, директор силбашке школе.

У Силбашу је настава двојезична, на српском и словачком језику, а од страних језика деца уче енглески и руски језик. Постоји и настава на ромском језику са елементима националне културе.

Наши ђаци и просветни радници освајали су на бројним такмичењима велика признања, а недавно смо, поред осталих, били домаћини такмичења „Шта знаш у саобраћају“ на коме су учествовали ђаци из школа Јужнобачког округа који су победили на општинским, односно градским такмичењима. Планирамо да врло брзо почнемо градњу спортске сале за физичко васпитање у Деспотову, јер тамо је нема, док у Силбашу постоји. То је велик пројекат на чијем решавању ради локална самоуправа, али помоћ мора доћи и од Покрајине.     

Текст и фото: М. Суџум

Пројекат „Фокус на Бачку Паланку“ реализовала је „Панонија медиа” уз подршку „Дневника”.