Сезона вашара: Од Ердевика и Руме до Малих Пијаца

Ту привилегију Румљани су добили још 1747. године, па се дични Сремци хвале како је то и највећи вашар у држави, можда и на Балкану, мада и Шабачки вашар претендује на епитет највећег балканског трговишта тог типа. 

У местима где се одржавају вашари имају свој месечни ритам, где сада “привилегију” да тргују имају предузетници, занатлије и многи који продајом за тезгом настоје да зараде за голи живот, а посетиоцима и муштеријама прија вашарски угођај. Тако се румски увек одржава трећег дана у месецу, у Ердевику је сваког првог, у Лаћарку сваког петог, у Шиду сваког 15-ог у месецу.

Велики вашар у Малим Пијацама

Прве недеље у месецу су вашари у Сенти и Новом Милошеву, друга недеља је резервисана за Бачку Тополу, Шајкаш, Башаид и Шашинце, треће недеље вашарске тезге и шатре шире се у Жабљу, Чантавиру, Пећинцима и Мокрину. На измаку месеца четвртог петка се иде у Бачки Петровац, а последње недеље сви хрле у Сомбор, Темерин или Мале Пијаце.

Велики вашар у Малим Пијацама ми је омиљено одредиште, јер у овом салашарском крају крај речице Кереш некад се трговало на много мањих пијаца све док село није ушорено и по томе добило име, а мали вашари израсли у један велики. Буде ту фијакера, коња, крупне и ситне стоке, сточара и паора разних фела, па и незаобилазних накупаца и yambasa. Уз разгледање шаролике понуде занатске и друге робе, има ту и шта да се презалогаји: перкелта, печења с ражња, пљескавица и кобасица из “лаци кухиње”, лангошки, ћетен алве и посластица bombonyija…

Ержебет Неђела из Мартоноша, продавачица bombonyijskih посластица увек ме раздрагано дочекује – Ево наш “Дневник”!  Можда се неком чини да се већина робе на вашарима поклапа са понудом на бувљацима у Суботици, Новом Саду, Панчеву и другим варошима, али ипак у односу на бувљаке, тонови и ритам вашара су другачији. Имају окупљања на вашариштима посебну чар,  за носталгичаре који држе до традиције. Чак и када вашаре прате нови трендови, па рецимо посредством интернет презентације предузетник из Темерина сталитским снимком нуди прецизну локацију својих тезги на вашарима где је стално присутан, или када изнад глава посетилаца зуји дрон због снимања вашарског угођаја из ваздуха.  

Вашариште у новом руху

Неки вашари, као рецимо кањишки, покушавају да врате стари сјај. Минуле недеље на отварању сезоне кањишко Вашариште, које је претпрошлог лета било претворено у привремени транзитни центар за мигранте, било је у новом руху. Захваљујући новим садржајима, било је више излагача и посетилаца.

Фијакери су јездили између трактора и остале механизације, деца се забављала у луна парку, мирисало је печење, уз свирку бенда из Бечеја ђускала је омладина, а они који брину о здрављу пре вашарске авантуре, захваљујући волонтерима Црвеног крста, могли су преконтролисати ниво шећера у крви и крвни притисак. 

Вашаре прате и нови трендови, па рецимо посредством интернет презентације предузетник из Темерина сателитским снимком нуди прецизну локацију својих тезги на вашарима где је стално присутан, или када изнад глава посетилаца зуји дрон због снимања вашарског угођаја из ваздуха

“Оволико света одавно није било на Вашаришту, верујте пуно ми је срце, јер поред излагача из околине дошли су нам пријатељи из Трстеника, Нове Пазове, Вршца, па чак и из Ниша. Још већу фешту спремамо за 23. јули“, вели председник МЗ Кањижа Роберт Лацко.

Олакшица за излагаче је бесплатно постављање штандова, па је и због тога одзив био добар.   

У друштву супруга Марина Макер из Новог Милошева продаје качкете и корпарске рукотворине од врбовог прућа.

“Корпарство је стари занат којем је посвећен мој отац. Знам да има традицијуи у местима крај Тисе и Апатину и околини, а мој отац га је донео  у Војводину из босанске Посавине, поднебља које је богато врбацима и прућем. Супруг и ја тренутно не радимо, па смо кренули на вашаре да тргујемо, пошто у струци не можемо да добијемо посао. За сада смо задовољни, а надамо се да ће бити и бољег пазара на вашарима, бућовкама и разним манифестацијама на које идемо, да ће домаћице по робу коју купују на пијацама и радњама радије ићи са цегерима од врбовог прућа него са најлонским кесама“, оптимиста је Марина Макер

Икебана сита и решетки

Реткост је да се неко лаћа старих заната, али Арпад Фехер, изданак ситарске занатске породице из Суботице, нуди праву икебану робе која је плод породичне мануфактуре. Сита и решета, варјаче, оклагије, даске за кухињу, метле и метлице, шамлице, љуљашке... све то израђују чланови породице Фехер, који већ седам деценија имају обртницу у Суботици.

“Ситарским занатом су се бавили деда и отац, а и ја сам се обучио уз њих“,- каже Арпад Фехер: „Породична смо фирма, радимо заједно, у асортиману је око сто разних производа без којих се у домаћинству не може. Потрошна је роба и потражње увек има, а највише продајемо на вашарима и пијацама. У основи сва роба је већином од природног материјала, здравог дрвета, може да траје годину или две, такође и пет и десетак година. Први пут сам у Кањижи и радује ме да је вашар обновљен и овако ако се настави неће бити слабији од осталих у околини. Редовно идем на вашаре у Мале Пијаце, Бачку Тополу, Чантавир и Сенту“.  

Месар постао четкар

Грејна сезона је измакла, када се више траже четке за димњаке и чункове, али димњаке треба proyarati и припремити за следећу зиму, или купити четке за пролећно кречење уличних фасада и освежење зидова у одајама кућа. Самоуки четкар Михаљ Хомоља из Бачке Тополе, већ две деценије се бави овим занатом пошто је скромна пензија недовољна да подмири трошкове живота.

“Био сам месар, радио и друге послове, а од када сам у пензији овај занат сам временом “украо” од старих четкара, којих готово да више нигде у околини нема. Имам и алат и искуство, али неће нико више да буде четкар. Правим разне врсте четки за чишћење димњака, за кречење, за паучину и друге потребе, а посебно су интересантне четке за чишћење музилица. Све је то ручни рад у коме ми помаже супруга Ирена. Поред допуне кућног buyеta прављење четки и изласци на вашаре добру дођу да мало поправим циркулацију, јер ми је низак крвни притисак и имам четири уграђена бајпаса“, објашњава Хомоља значај вашарске мисије за његово здравље.

Текст и фото: Милорад Митровић