Sezona vašara: Od Erdevika i Rume do Malih Pijaca

Tu privilegiju Rumljani su dobili još 1747. godine, pa se dični Sremci hvale kako je to i najveći vašar u državi, možda i na Balkanu, mada i Šabački vašar pretenduje na epitet najvećeg balkanskog trgovišta tog tipa. 

U mestima gde se održavaju vašari imaju svoj mesečni ritam, gde sada “privilegiju” da trguju imaju preduzetnici, zanatlije i mnogi koji prodajom za tezgom nastoje da zarade za goli život, a posetiocima i mušterijama prija vašarski ugođaj. Tako se rumski uvek održava trećeg dana u mesecu, u Erdeviku je svakog prvog, u Laćarku svakog petog, u Šidu svakog 15-og u mesecu.

Veliki vašar u Malim Pijacama

Prve nedelje u mesecu su vašari u Senti i Novom Miloševu, druga nedelja je rezervisana za Bačku Topolu, Šajkaš, Bašaid i Šašince, treće nedelje vašarske tezge i šatre šire se u Žablju, Čantaviru, Pećincima i Mokrinu. Na izmaku meseca četvrtog petka se ide u Bački Petrovac, a poslednje nedelje svi hrle u Sombor, Temerin ili Male Pijace.

Veliki vašar u Malim Pijacama mi je omiljeno odredište, jer u ovom salašarskom kraju kraj rečice Kereš nekad se trgovalo na mnogo manjih pijaca sve dok selo nije ušoreno i po tome dobilo ime, a mali vašari izrasli u jedan veliki. Bude tu fijakera, konja, krupne i sitne stoke, stočara i paora raznih fela, pa i nezaobilaznih nakupaca i yambasa. Uz razgledanje šarolike ponude zanatske i druge robe, ima tu i šta da se prezalogaji: perkelta, pečenja s ražnja, pljeskavica i kobasica iz “laci kuhinje”, langoški, ćeten alve i poslastica bombonyija…

Eržebet Neđela iz Martonoša, prodavačica bombonyijskih poslastica uvek me razdragano dočekuje – Evo naš “Dnevnik”!  Možda se nekom čini da se većina robe na vašarima poklapa sa ponudom na buvljacima u Subotici, Novom Sadu, Pančevu i drugim varošima, ali ipak u odnosu na buvljake, tonovi i ritam vašara su drugačiji. Imaju okupljanja na vašarištima posebnu čar,  za nostalgičare koji drže do tradicije. Čak i kada vašare prate novi trendovi, pa recimo posredstvom internet prezentacije preduzetnik iz Temerina stalitskim snimkom nudi preciznu lokaciju svojih tezgi na vašarima gde je stalno prisutan, ili kada iznad glava posetilaca zuji dron zbog snimanja vašarskog ugođaja iz vazduha.  

Vašarište u novom ruhu

Neki vašari, kao recimo kanjiški, pokušavaju da vrate stari sjaj. Minule nedelje na otvaranju sezone kanjiško Vašarište, koje je pretprošlog leta bilo pretvoreno u privremeni tranzitni centar za migrante, bilo je u novom ruhu. Zahvaljujući novim sadržajima, bilo je više izlagača i posetilaca.

Fijakeri su jezdili između traktora i ostale mehanizacije, deca se zabavljala u luna parku, mirisalo je pečenje, uz svirku benda iz Bečeja đuskala je omladina, a oni koji brinu o zdravlju pre vašarske avanture, zahvaljujući volonterima Crvenog krsta, mogli su prekontrolisati nivo šećera u krvi i krvni pritisak. 

Vašare prate i novi trendovi, pa recimo posredstvom internet prezentacije preduzetnik iz Temerina satelitskim snimkom nudi preciznu lokaciju svojih tezgi na vašarima gde je stalno prisutan, ili kada iznad glava posetilaca zuji dron zbog snimanja vašarskog ugođaja iz vazduha

“Ovoliko sveta odavno nije bilo na Vašarištu, verujte puno mi je srce, jer pored izlagača iz okoline došli su nam prijatelji iz Trstenika, Nove Pazove, Vršca, pa čak i iz Niša. Još veću feštu spremamo za 23. juli“, veli predsednik MZ Kanjiža Robert Lacko.

Olakšica za izlagače je besplatno postavljanje štandova, pa je i zbog toga odziv bio dobar.   

U društvu supruga Marina Maker iz Novog Miloševa prodaje kačkete i korparske rukotvorine od vrbovog pruća.

“Korparstvo je stari zanat kojem je posvećen moj otac. Znam da ima tradicijui u mestima kraj Tise i Apatinu i okolini, a moj otac ga je doneo  u Vojvodinu iz bosanske Posavine, podneblja koje je bogato vrbacima i prućem. Suprug i ja trenutno ne radimo, pa smo krenuli na vašare da trgujemo, pošto u struci ne možemo da dobijemo posao. Za sada smo zadovoljni, a nadamo se da će biti i boljeg pazara na vašarima, bućovkama i raznim manifestacijama na koje idemo, da će domaćice po robu koju kupuju na pijacama i radnjama radije ići sa cegerima od vrbovog pruća nego sa najlonskim kesama“, optimista je Marina Maker

Ikebana sita i rešetki

Retkost je da se neko laća starih zanata, ali Arpad Feher, izdanak sitarske zanatske porodice iz Subotice, nudi pravu ikebanu robe koja je plod porodične manufakture. Sita i rešeta, varjače, oklagije, daske za kuhinju, metle i metlice, šamlice, ljuljaške... sve to izrađuju članovi porodice Feher, koji već sedam decenija imaju obrtnicu u Subotici.

“Sitarskim zanatom su se bavili deda i otac, a i ja sam se obučio uz njih“,- kaže Arpad Feher: „Porodična smo firma, radimo zajedno, u asortimanu je oko sto raznih proizvoda bez kojih se u domaćinstvu ne može. Potrošna je roba i potražnje uvek ima, a najviše prodajemo na vašarima i pijacama. U osnovi sva roba je većinom od prirodnog materijala, zdravog drveta, može da traje godinu ili dve, takođe i pet i desetak godina. Prvi put sam u Kanjiži i raduje me da je vašar obnovljen i ovako ako se nastavi neće biti slabiji od ostalih u okolini. Redovno idem na vašare u Male Pijace, Bačku Topolu, Čantavir i Sentu“.  

Mesar postao četkar

Grejna sezona je izmakla, kada se više traže četke za dimnjake i čunkove, ali dimnjake treba proyarati i pripremiti za sledeću zimu, ili kupiti četke za prolećno krečenje uličnih fasada i osveženje zidova u odajama kuća. Samouki četkar Mihalj Homolja iz Bačke Topole, već dve decenije se bavi ovim zanatom pošto je skromna penzija nedovoljna da podmiri troškove života.

“Bio sam mesar, radio i druge poslove, a od kada sam u penziji ovaj zanat sam vremenom “ukrao” od starih četkara, kojih gotovo da više nigde u okolini nema. Imam i alat i iskustvo, ali neće niko više da bude četkar. Pravim razne vrste četki za čišćenje dimnjaka, za krečenje, za paučinu i druge potrebe, a posebno su interesantne četke za čišćenje muzilica. Sve je to ručni rad u kome mi pomaže supruga Irena. Pored dopune kućnog buyeta pravljenje četki i izlasci na vašare dobru dođu da malo popravim cirkulaciju, jer mi je nizak krvni pritisak i imam četiri ugrađena bajpasa“, objašnjava Homolja značaj vašarske misije za njegovo zdravlje.

Tekst i foto: Milorad Mitrović