Севернобанатске жетелачке свечаности у Сајану
САЈАН: Севернобанатске жетелачке свечаности 22. пут приредило је КУД „Ади Ендре“ из Сајана код Кикинде, уз учешће 16 жетелачких екипа из Сајана, Црне Баре, Иђоша, Сенте, Суботице и других војвођанских места, као и гостију из Мађарске, Румуније и Словачке.
Председница КУД „Ади Ендре“ Шара Бењоцки истиче да је циљ манифестације и овог пута био да се негује традиција старог начина жетве пшенице.
Жетелачке екипе трудиле су се да прикажу како се некада руковедало и косило, жито се скупљало и везивало у снопље, а потом слагало у крстине. Приказано је и богатство и шароликост жетелачке трпезе, што се све оцењивало за проглашење најбољих.
У жетелачким екипама било је највише старијих учесника, али међу њима је увек и 64-годишње Естер Фекете из Сајана, једна од ретких жена која се у овом послу носи са мушкарцима, а окупила је унуке да их научи како се некада мукотрпно радило.
- Могу да кажем да косим као мушкарац - вели Естер Фекете. – Почела сам са 14 година да радим у пољу и волим овај посао, а учествоваћу док не научим унуке да ме замене.
Најстарији жетелац био је 81-годишњи Ференц Кереши из Сенте, који предводи екипу назива на мађарском „Ерег какаш кет ћук“ (Стари петао и две коке). Он напомиње да добром косцу треба јака и оштра коса, да зна добро да је откива и онда откоси лако падају. Кереши каже да му је у време жетве већ две деценије учешће у сличним манифестацијама прилика да се подсети како се некада радило, а да се кошења поново латио из љубави и доброг дружења на жетелачким свечаностима.
Некада се за косидбу жита морало поранити, а на њиву се морала понети храна, па је део жетелачких свечаности и приказивање жетелачког доручка. На трпези жетелаца су се нашли проја, сланина, кобасице, кувана јаја и кромпир, кисело млеко, циповке печене у паорској пећи и друга јела. Икебану су употпуњавали црни и бели лук, зелене љуте папричице и свеже укисељени краставци на летњем сунцу. За „дезинфекцију грла” је било домаће палинке у флашама оплетеним врбовим прућем, која је штитила капљицу да се не угреје.
Члан Градског већа Кикинде Имре Кабок наглашава да је важно показати однос према житу и хлебу, као и према земљи која нам даје храну.
- Овакве манифестације служе како би се очувала традиција, како би млади научили да цене оно што је природа дала и да се сви ми подсетимо колико треба да будемо пажљиви према земљи, житу и хлебу. Важна нам је традиција, тако да и ова манифестација има задатак да очува од заборава све што је вредно – каже Кабок.
Програм манифестације у Сајану су наступом обогатили фолклорни ансамбли и мажореткиње, а већ више од две деценије приредбу подржава Град Кикинда.
М. Митровић
Пројекат „Кикинда објективно“ реализовала је „Панонија медиа“ у сарадњи са „Дневником“. Ставови изнети у овом тексту нужно не изражавају ставове локалне самоуправе која суфинансира пројекат.