Severnobanatske žetelačke svečanosti u Sajanu

Predsednica KUD „Adi Endre“ Šara Benjocki ističe da je cilj manifestacije i ovog puta bio da se neguje tradicija starog načina žetve pšenice.

Žetelačke ekipe trudile su se da prikažu kako se nekada rukovedalo i kosilo, žito se skupljalo i vezivalo u snoplje, a potom slagalo u krstine. Prikazano je i bogatstvo i šarolikost žetelačke trpeze, što se sve ocenjivalo za proglašenje najboljih.

U žetelačkim ekipama bilo je najviše starijih učesnika, ali među njima je uvek i 64-godišnje Ester Fekete iz Sajana, jedna od retkih žena koja se u ovom poslu nosi sa muškarcima, a okupila je unuke da ih nauči kako se nekada mukotrpno radilo.

- Mogu da kažem da kosim kao muškarac - veli Ester Fekete. – Počela sam sa 14 godina da radim u polju i volim ovaj posao, a učestvovaću dok ne naučim unuke da me zamene.

Najstariji žetelac bio je 81-godišnji Ferenc Kereši iz Sente, koji predvodi ekipu naziva na mađarskom „Ereg kakaš ket ćuk“ (Stari petao i dve koke). On napominje da dobrom koscu treba jaka i oštra kosa, da zna dobro da je otkiva i onda otkosi lako padaju. Kereši kaže da mu je u vreme žetve već dve decenije učešće u sličnim manifestacijama prilika da se podseti kako se nekada radilo, a da se košenja ponovo latio iz ljubavi i dobrog druženja na žetelačkim svečanostima.

Nekada se za kosidbu žita moralo poraniti, a na njivu se morala poneti hrana, pa je deo žetelačkih svečanosti i prikazivanje žetelačkog doručka. Na trpezi žetelaca su se našli proja, slanina, kobasice, kuvana jaja i krompir, kiselo mleko, cipovke pečene u paorskoj peći i druga jela. Ikebanu su upotpunjavali crni i beli luk, zelene ljute papričice i sveže ukiseljeni krastavci na letnjem suncu. Za „dezinfekciju grla” je bilo domaće palinke u flašama opletenim vrbovim prućem, koja je štitila kapljicu da se ne ugreje.

Član Gradskog veća Kikinde Imre Kabok naglašava da je važno pokazati odnos prema žitu i hlebu, kao i prema zemlji koja nam daje hranu.

- Ovakve manifestacije služe kako bi se očuvala tradicija, kako bi mladi naučili da cene ono što je priroda dala i da se svi mi podsetimo koliko treba da budemo pažljivi prema zemlji, žitu i hlebu. Važna nam je tradicija, tako da i ova manifestacija ima zadatak da očuva od zaborava sve što je vredno – kaže Kabok.

Program manifestacije u Sajanu su nastupom obogatili folklorni ansambli i mažoretkinje, a već više od dve decenije priredbu podržava Grad Kikinda.

M. Mitrović

Projekat „Kikinda objektivno“ realizovala je „Panonija media“ u saradnji sa „Dnevnikom“. Stavovi izneti u ovom tekstu nužno ne izražavaju stavove lokalne samouprave koja sufinansira projekat.