Село Панонија на 128 метара надморске висине трећа највиша тачка Војводине

Управо због тог „универзалног“ имена многи нису сигурни ни да ли заиста постоји или је у питању нека грешка, али овај  некадашњи излетнички рај и база за многе спортске екипе и даље је на свом месту у општини Бачка Топола са једнако умирујућим амбијентом који је некада и прославио ово село са око 500 душа.

Већ сам прилаз Панонији ствара утисак мењања димензија јер се из бачке равнице ођедном улази у валовито место окружено старом густом шумом која крије један од најстаријих и највећих паркова у Војводини. Често је у прошлости Панонија добијала епитет најсређенијег села, а 1968. године је у Холандији проглашена чак и за најлепше село у Европи. Када се дође у центар места, види се и зашто. Лепо уређен простор којим доминирају хотел „Бисер“ и каштел из 1846. године који је градила грофовска породица Фалционе, добро је уклопљен са тзв социјалистичком архитектуром из седамдесетих година прошлог века па се сваком ко сврати овде јавља и благи ефекат времеплова...

Од Драгомира Марчете, задуженог за одржавање зеленила око хотела, сазнајемо да је све спремно, али да хотел још није отворен након паузе због епидемије и ванредног стања, као и да ове године први пут од кад се памти није било првомајског излета у парку.

-Почели су људи поново да долазе. Сврате да прошетају кроз шуму и кроз село, седну овде у центру, сликају се... – прича Драгомир који је када смо паркирали „Дневников“ аутомобил близу њега,  прво помислио да је стигла телевизија преко које би радо послао поздраве својој деци, али је прихватио и да Милицу, Милета и Дуњу поздравимо у нашем недељном броју...

Према подацима из архива, парк у Панонији је коначно завршен 1870. године, тако да овог лета пуни равно 150 година. Прво је формиран на неких двадесетак хектара, а у међувремену је проширен на преко 100, а под заштитом државе као Парк природе је од 1974. године.

Од четинарских врста ту су : црни бор, јела, Панчићева оморика (једина место у Војводини где је има), а у средишњем и највећем делу парка најзаступљенији су : граб, јасен, јавор, орах, кестен, европска буква, храст лужњак, платан и бројне друге врсте.

У парку постоји излетнички терен ( клупе и столови), уређене стазе за шетњу и спортске припреме о чему сведочи и запуштени базен усред шуме, који је некада изграђен управо за потребе спортиста при чему се посебно памти боравак фудбалске репрезентације Југославије која се седамдесетих година овде припремала за одлазак на Европско првенство…

Свега пар стотина метара по изласку из шуме, налази се акумулационо језеро “Сава”, које се пуни водом из реке Криваје која протиче поред Паноније. Иако га је локални пољопривредни комбинат изградио за потребе наводњавања, брзо је до изражаја дошао туристичко-рекреативни потенцијал па је на језеру уређена плажа за купаче, спортски терени па чак и угоститељски објекат који последњих година спорадично ради, а у овој посети га нисмо затекли баш у репрезентативном стању. Међутим језеро “Сава” се помиње на многим риболовачким интернет форумима где се могу видети снимци са организованих такмичења, али и коментаре појединаца који углавном хвале амбијент, а нешто мање улов…

Пејзаж Паноније је посебно леп на јесен, због разноликости боја великог броја врста, а заједно са парком и околином на 5000ха се простире богато ловиште за све љубитеље лова.

Могуће је да Панонија није најатрактивнија дестинација у Војводини, али без обзира на то, као што рекосмо на почетку, због имена смо је одабрали за почетак серијала, а можда неке везе има и то што је наша главна уредница својевремено на малој матури, управо на Панонији први пут обукла најлон чарапе…

Н. Перковић