Развијен културно-уметнички аматеризам у Уздину
УЗДИН: У веома старом јужнобанатском селу Уздин, где први трагови насеобине потичу из В века пре наше ере, данас живи око 2.000 становника.
Они су већином потомци Румуна чије досељавање се одвијало од 1760. године за време царице Марије Терезије. Оно по чему се село истиче је развијен културно-уметнички аматеризам. Он се испољава у областима као што су: фолклор, румунска народна музика, очување традиције и културне баштине, издавачка делатност, музеографија и књижевни израз.
Резултати рада аматера могу се током године видети на бројним културним манифестацијама као што су: Велики фестивал румунске народне музике, Позоришни дани Румуна, међународни фестивал поезије „Путеви класја”, међународни симпозијум „Знаменити Банаћани”, конкурс рецитатора „Благовести”. Ту су и Дани Уздина са више културних садржаја, фестивал Божићни обичаји, Дани банатског новинарства… У овом селу богате културне традиције се налази Дом културе Дојна, књижевно-уметничко друштво Тибискус, музеј Уздина, културни центар „Румунска кућа”, две библиотеке..
Донекле је схватљиво да овакав развијен културни живот садржи и обогаћује се низом манифестација културне сарадње са пријатељском Румунијом. Културни посленици, публицисти, писци и историчари из Уздина често путују у Румунију и учествују на бројним сусретима пријатељства и сарадње са културним радницима или писцима из Румуније, посебно у градовима на западу суседне земље - Турн Северин, Темишвар, Лугош, Жомбољ, Сакалаз, Баја Маре, Јаши, Велики Сопот, Бозовић..
Вредно је помена учешће фолклорног ансамбла и народног оркестра са солистима Дома културе из Уздина на бројним фестивалима фолклора у Румунији, где су освајали и вредне награде. Леп пример културно-уметничке сарадње је фестивал поезије „Путеви класја”, где су учествовала престижна имена савремене поетике на румунском језику.
Између осталих, путевима Уздина у периоду од 1994. године корачали су Леонида Лари и Григор Вјеру из Републике Молдавије и Ион Милош из Шведске, Василе Тарицеану из Украјине, Чезар Иванеску, Адриан Паунеску из Румуније, Вагнеа Митањи Стергију из Македоније, Паул Пуреа из Немачке и многи други. Све су то имена румунске књижевности, а Уздинци сматрају да је за њих велика част што су великани европског песништва били њихови гости. Препознатљиво је наивно сликарство Уздина, као и ковачичко, исписано је златним словима на карти светске наиве.
Ј. Натарош