Растина конкурише Бачком Брегу
СОМБОР: Из никада довољно образложених и утемељених разлога, некадашњи Царски друм који је повезивао Цариград и Беч, остао је у новом веку занемарен од урбанииста, планера и оних који политички одлучују о путној инфраструктури, па се тако и десило да уместо најкраћим путем, оним преко сомборског атара, примат у повезивању Србије са Мађарском и даље средњом Европом, заузме Суботица и њена околина.
Ипак, изгледа да се нешто коначно мења, поготово у светлу чињенице да ће на пролеће на сомборском делу српско-мађарске границе најзад бити отворен још један гранични прелаз, уз безброј пута поновљено обећање о прекатегоризацији тренутно јединог постојећег, оног у Бачком Брегу.
Тако ће се, захваљујући граничном прелазу Растина-Бачсентђерђ, раздаљина између два братска града са обе стране државног раздвајања, Сомбора и Баје, смањити за десетак километара, чиме ће пут на север и запад Европе овом трасом постати ближи него у случају уласка у ЕУ преко неколико постојећих прелаза на подручју Суботице.
Јавно предузеће „Путеви Србије” недавно је завршило асфалтирање пута од скретања ка Растини до самог граничног прелаза, што је био један од основних услова да нова комуникација између две државе постане употребљива. Наиме, до границе је водио само земљани пут, а сада је то асфалтна саобраћајница, ширине 6,5 метара и дужине 1,76 километара изграђена на основу међудржавног споразума Србије и Мађарске о изградњи граничног прелаза Растина - Бачсентђерђ.
Током ове године на ургентном одржавању деонице 4, ЈП „Путеви Србије” издвојило је за радове 85 милиона динара, , а у 2018. години за појачано одржавање деонице од Гакова до Растине планирају да издвоје додатних 140 милиона динара, док ће Град Сомбор учествовати са укупно са 5.4 милиона динара. Са српске стране границе радови планирани за ову годину су завршени, а у току је изградња објекта граничног прелаза са мађарске стране.
Посла има још, јер је деоница пута од излаза из Гакова према Растини, до одвајања према граничном прелазу у доста лошем стању, ивице саобраћајнице су на неким местима нестале због оштећења и ерозије, а и ширина пута је недовољна за овакву врсту саобраћаја.
„Деоница дужине 4,6 километара, од излаза из насељеног места Гаково до почетка земљаног пута, је ширине четири метра са завршним слојем од асфалт бетона. План је да се током 2018. године утврди пројектни задатак; изврше геодетски и геомеханички радови и техничка документација; појачано одржава карактеристична деоница 3, односно прошири пут дужине 4,6 км; обезбеди пројекат изведеног стања, обаве технички преглед изведених радова, геодетско снимање, исходовање употребне дозволе и упис у катастар непокретности за карактеристичну деоницу 3. По окончању радова у 2017. и 2018. години извршиће се прекатегоризација општинског пута у државни пут другог А реда“, наводе у „Путевима Србије”.
Када на пролеће овај прелаз буде отворен гранична контрола српских и мађарских органа обављаће се у истом објекту од 400 квадратних метара, и то са мађарске стране границе, а његово радно време ће бити од 7 до 19 часова. Процењена вредност радова са мађарске стране износи 589 милиона форинти, односно приближно 225 милиона динара.
М. Миљеновић
(Текст је део пројекта који је суфинансиран од стране Града Сомбора. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове Града.)
