Промоција књиге Бечејца Растислава Петричевића

Они времешни, његови вршњаци, сећају га се као као певача шлагера, а ови млађи као инструктора каратеа, пливача, тркача, ходача, човека ведрог духа. Међутим, нико, чак и њему веома блиски људи, нису знали да Рале припрема књигу.

- Бележио сам у моју свеску, колико сам и кад стигао, зависно од инспирације, поједине животне секвенце у нади да ће неко од потомака, ко зна кад, наћи прашњаву свеску и заинтересовати се. Наравно, та свеска је била „гомила разнобојних каменчића“, погодна за израду мозаика, али за то је била потребна воља и мајстор –прича Рале.

Предложио је далеко млађој колегиници из музичког миљеа Наташи Катић Радосављевић да му прекуца те забелешке, како би у електронској форми могао да остави потомцима и евентуално неким пријатељима, јер је било мало вероватно да ће неко читати његов рукопис.

- Прихватила сам се посла и предложила Ралету да систематизујемо све те забелешке и претворимо их у књигу, јер сам препознала његову огромну енергију и емоцију. Онда смо укључили у читав посао и супругу Мирјану Цуну. Стигла је и гомила фотографија. Уз добру мизику посао је одмицао и, ево, књига „Моја животна прича“ је угледала светлост дана – каже уредница Наташа Катић Радосављевић.

Рале се прихватио и улоге издавача, а потом и дистрибутера. Сам је од уштеђевина финансирао издање, прве примерке је, каже, поделио родбини и пријатељима, који су изразили задовољство, па се осмелио и да организује промоцију књиге.

- Не продајем књигу да бих, евентуално, надокнадио утрошено за штампање, већ да бих помогао другоме. Зато сам одлучио да сав приход од продатих књига иде у фонд за лечење младог Бечејца Ивана Филипчева - додаје Рале.

Књига је аутобиографска и обухвата период седам деценија Ралетовог живота. Циљ је био да на једном месту остане записано шта је он то радио кроз живот, који, како он истиче, у његовом случају чине четири основна стуба: породица, посао, музика и спорт.

- Ралета знамо сви „сто година“, знамо чиме се све бавио, да је троструки отац, четвороструки деда, да је „спортски амбасадор Бечеја“ и шире, али тек смо издавањем књиге сазнали више о његовом богатом животном искуству из којег може много да се научИ - додаје директор Градског позоришта Бечеј др Здравко Петровић.

Снимио је Рале и три компакт диска, али и најбоље песме ако се не певају и књиге ако се не читају су мртве. Слично је и са човеком, вели Рале.

- Моја је жеља да свако ко прочита моју књигу схвати да никада не треба да одустане од својих снова, да свако нађе своје „стубове живота“ на које ће се ослањати, да се нада и верује у породицу и пријатеље - закључује Рале.

Промоцију је оплеменио на клавиру Јожеф Ритер, а певали су уредница и аутор књиге.     

В. Јанков