При крају израда пројекта обнове каштела у Риђици

Моћ латифундиста је временом копнела, периодом после Другог светског рата и потпуно сломљена, па су и њихови дворци претворени у седишта земљорадничких задруга, домове културе и школе, што је судбина коју је поделио и каштел племићке породице Ковач у Риђици, од Сомбора најудаљенијем селу градског подручја.

Приватизациони период је довео до потпуне девастације овог објекта, сазданог на самом почетку 19. века, да би пре неколико година, куповином у посед дошла сомборска Компанија „Метеор комерц“, која га је као друштвено одговорна фирма, пре тачно три године, без икакве накнаде поклонила селу Риђици, односно, због законских ограничења везаних за власништво месних заједница, самом Граду Сомбору.

Риђица у племићком предикату

Сам дворац у Риђици је саградио Имре Ковач, који је као и његови потомци, куповином властелинства у овом селу, добио и одговарајући наследни племићки предикат „од Риђице“. Градња је почела 1801. године, а била је поверена неимару Бишофу из оближње Баје, док је радну снагу обезбедило кулучење житеља самог села, насељених на властелинству. Радови су потрајали пет година, па је 1806. године каштел иза којег је био и парк у енглеском стилу кроз који је протицала речица Плазовић, коначно и усељен.

Идеја за намену овог објекта је било пуно, а са предлозима су предњачили из сеоског Удружења винара и виноградара „Риђички виногради“, па је, не би ли се каштел сачувао од потпуног пропадања, Градска управа прошле године расписала јавну набавку за израду пројектно-техничке документације за реконструкцију овог некада раскошног објекта. Уговор вредан 2.236.000 динара додељен је заједничкој понуди предузећа „Н-Мартин Пројект” из Новог Сада и „Антиплам” из Београда, а један од пројектних задатака је био и да се каштелу врати оригинални изглед, пошто је овај објекат не само руиниран, већ су биле очигледне и последице не тако давног пожара.

Према пројектном задатку у јавној набавци наведено је да при изради документације треба водити рачуна и о намени просторије, јер је у подруму предвиђена сала за дегустацију вина, у приземљу свечана сала, кухиња са оставом, санитарни чвор и гардероба, на првом спрату канцеларија, а преостале површине спрата и поткровља треба предвидети за собе са купатилима. Колико ће пројектант успети да верно испланира реконструкцију и прилагоди је нововременим захтевима, видеће се, како је најавио сомборски градоначелник Антонио Ратковић, већ крајем јуна, до када би пројекат требао да буде завршен.

- Како је већ сада извесно да ће средства потребна за реконструкцију риђичког каштела бити јако велика, односно да ће превазилазити могућности самог града, покушаћемо да их обезбедимо кроз пројекат прекограничне сарадње са мађарским партнерима, у чему Сомбор има великог искуства и успеха – каже Ратковић, који реконструисани каштел види као једну од узданица сомборског туризма.

Будућа функција обновљеног здања неизоставно се везује за рад све већег броја виноградара и винара из Риђице, који су се у последњих неколико година учврстили не само на српској, већ и на европској енолошкој мапи. Један од оних који је властитом иницијативом доста учинио на повратку негдање винарске славе Риђице је и Радослав Трипковић, који је пре неколико година не само зачео нове винограде на песковитој земљи овдашњег подручја које по броју сунчаних дана надмашује и јадранска далматинска острва, већ је и купио кућу која је пре стотинак година припадала његовом прадеди из гласовите породице српских коленовића, Танурџића, коју ових дана реновира и дограђује простор винарије „Врт“.

- У овом моменту наша винарија има преко три хектара под лозом, а у складу са могућностима намера је да се проширујемо, док би завршетком самих нових погона винарије и дегустационом салом били у прилици да привучемо туристе из земље и иностранства, пошто је такозвани вински туризам све омиљенији међу људима који желе да уживају у аутохтоној храни и пићима, а то је оно што Риђица може да понуди – вели Трипковић.

Као још једну од предности прадедовског села, Трипковић додаје и Киђош, односно речицу Плазовић, дугу 129 километара која се улива из Мађарске и протиче кроз добар део северног дела сомборског атара, питорескно меандрирајући кроз саму Риђицу.

- Реконструкцијом каштела и његовим привођењем туристичкој намени, убеђен сам, препородило би се само село, у које је већ почео повратак младих људи који не гледају на тренутно стање, већ на потенцијале које положај, природа и историјско наслеђе овог краја пружа – оптимиста је Радослав Трипковић, власник винарије „Врт“, који оптимизам поткрепљује и чињеницом да је у само неколико протеклих година на ободу Риђице посађено 25 хектара нових винограда.

М. Миљеновић