Pri kraju izrada projekta obnove kaštela u Riđici

Moć latifundista je vremenom kopnela, periodom posle Drugog svetskog rata i potpuno slomljena, pa su i njihovi dvorci pretvoreni u sedišta zemljoradničkih zadruga, domove kulture i škole, što je sudbina koju je podelio i kaštel plemićke porodice Kovač u Riđici, od Sombora najudaljenijem selu gradskog područja.

Privatizacioni period je doveo do potpune devastacije ovog objekta, sazdanog na samom početku 19. veka, da bi pre nekoliko godina, kupovinom u posed došla somborska Kompanija „Meteor komerc“, koja ga je kao društveno odgovorna firma, pre tačno tri godine, bez ikakve naknade poklonila selu Riđici, odnosno, zbog zakonskih ograničenja vezanih za vlasništvo mesnih zajednica, samom Gradu Somboru.

Riđica u plemićkom predikatu

Sam dvorac u Riđici je sagradio Imre Kovač, koji je kao i njegovi potomci, kupovinom vlastelinstva u ovom selu, dobio i odgovarajući nasledni plemićki predikat „od Riđice“. Gradnja je počela 1801. godine, a bila je poverena neimaru Bišofu iz obližnje Baje, dok je radnu snagu obezbedilo kulučenje žitelja samog sela, naseljenih na vlastelinstvu. Radovi su potrajali pet godina, pa je 1806. godine kaštel iza kojeg je bio i park u engleskom stilu kroz koji je proticala rečica Plazović, konačno i useljen.

Ideja za namenu ovog objekta je bilo puno, a sa predlozima su prednjačili iz seoskog Udruženja vinara i vinogradara „Riđički vinogradi“, pa je, ne bi li se kaštel sačuvao od potpunog propadanja, Gradska uprava prošle godine raspisala javnu nabavku za izradu projektno-tehničke dokumentacije za rekonstrukciju ovog nekada raskošnog objekta. Ugovor vredan 2.236.000 dinara dodeljen je zajedničkoj ponudi preduzeća „N-Martin Projekt” iz Novog Sada i „Antiplam” iz Beograda, a jedan od projektnih zadataka je bio i da se kaštelu vrati originalni izgled, pošto je ovaj objekat ne samo ruiniran, već su bile očigledne i posledice ne tako davnog požara.

Prema projektnom zadatku u javnoj nabavci navedeno je da pri izradi dokumentacije treba voditi računa i o nameni prostorije, jer je u podrumu predviđena sala za degustaciju vina, u prizemlju svečana sala, kuhinja sa ostavom, sanitarni čvor i garderoba, na prvom spratu kancelarija, a preostale površine sprata i potkrovlja treba predvideti za sobe sa kupatilima. Koliko će projektant uspeti da verno isplanira rekonstrukciju i prilagodi je novovremenim zahtevima, videće se, kako je najavio somborski gradonačelnik Antonio Ratković, već krajem juna, do kada bi projekat trebao da bude završen.

- Kako je već sada izvesno da će sredstva potrebna za rekonstrukciju riđičkog kaštela biti jako velika, odnosno da će prevazilaziti mogućnosti samog grada, pokušaćemo da ih obezbedimo kroz projekat prekogranične saradnje sa mađarskim partnerima, u čemu Sombor ima velikog iskustva i uspeha – kaže Ratković, koji rekonstruisani kaštel vidi kao jednu od uzdanica somborskog turizma.

Buduća funkcija obnovljenog zdanja neizostavno se vezuje za rad sve većeg broja vinogradara i vinara iz Riđice, koji su se u poslednjih nekoliko godina učvrstili ne samo na srpskoj, već i na evropskoj enološkoj mapi. Jedan od onih koji je vlastitom inicijativom dosta učinio na povratku negdanje vinarske slave Riđice je i Radoslav Tripković, koji je pre nekoliko godina ne samo začeo nove vinograde na peskovitoj zemlji ovdašnjeg područja koje po broju sunčanih dana nadmašuje i jadranska dalmatinska ostrva, već je i kupio kuću koja je pre stotinak godina pripadala njegovom pradedi iz glasovite porodice srpskih kolenovića, Tanurdžića, koju ovih dana renovira i dograđuje prostor vinarije „Vrt“.

- U ovom momentu naša vinarija ima preko tri hektara pod lozom, a u skladu sa mogućnostima namera je da se proširujemo, dok bi završetkom samih novih pogona vinarije i degustacionom salom bili u prilici da privučemo turiste iz zemlje i inostranstva, pošto je takozvani vinski turizam sve omiljeniji među ljudima koji žele da uživaju u autohtonoj hrani i pićima, a to je ono što Riđica može da ponudi – veli Tripković.

Kao još jednu od prednosti pradedovskog sela, Tripković dodaje i Kiđoš, odnosno rečicu Plazović, dugu 129 kilometara koja se uliva iz Mađarske i protiče kroz dobar deo severnog dela somborskog atara, pitoreskno meandrirajući kroz samu Riđicu.

- Rekonstrukcijom kaštela i njegovim privođenjem turističkoj nameni, ubeđen sam, preporodilo bi se samo selo, u koje je već počeo povratak mladih ljudi koji ne gledaju na trenutno stanje, već na potencijale koje položaj, priroda i istorijsko nasleđe ovog kraja pruža – optimista je Radoslav Tripković, vlasnik vinarije „Vrt“, koji optimizam potkrepljuje i činjenicom da je u samo nekoliko proteklih godina na obodu Riđice posađeno 25 hektara novih vinograda.

M. Miljenović