Како је раније саопштено, кинеска компанија „Трона солар”, једна од најуспешнијих у свету у изградњи соларних електрана, намерава да у близини Зрењанина изгради соларни парк. С тим у вези, Одељење за урбанизам Градске управе Зрењанина прошлог месеца је огласило рани јавни увид у елаборат за израду Плана детаљне регулације соларног парка, који је израдио „South Banat energy hazelnut” из Панчева.
Иако припада катастарској општини Меленци, парцела површине око 280 хектара, на којој је предвиђена изградња соларног парка, ближа је селима Михајлово и Јанков Мост.
Друштво за заштиту и проучавање птица Србије истиче да би се будући соларни парк у потпуности налазио у оквиру међународно значајног подручја за птице „Стари Бегеј”.
„Сам соларни парк би се налазио на приватним ораницама и не би угрожавао природна станишта, односно слатине које су најзначајнија особеност овог подручја. Међутим, како је на овом подручју кључна врста за очување сива ветрушка, неопходно је осигурати да било каква урбанизација нема негативне последице на гнездећу популацију”, наводе у поменутој организацији, чије је седиште у Новом Саду.
Наглашавају и да за ову врсту птица најопасније негативне факторе представљају нестајање слатина, страдање на далеководима, тровање и криволов.
„Изградња соларног парка довела би до инсталација више нових структура за пренос електричне енергије, што би додатно угрозило постојећу малу локалну популацију овог угроженог сокола, али и низа других угрожених и заштићених врста птица. Због тога смо препоручили различите заштитне мере за средњенапонске и високонапонске далеководе, како би и стари и постојећи далеководи били што безбеднији за птице”, кажу у Друштву за заштиту и проучавање птица Србије.
Друга могућност је, наглашава Милан Ружић, да се далеководи одмах уземљују. На тај начин се највише штеди на губитку енергије приликом преноса и у потпуности отклања опасност страдања птица од интеракције са далеководима.
-Техничка решења за трансформаторе су су разнолика, па је потребно изабрати најбезбеднија и најједноставнија. Све ове мере, иако у старту скупе, дугорочно чине велике уштеде у одржавању електродистрибутивне мреже и спречавају страдања најзначајнијих и најугроженијих врста птица, као што су сива ветрушка, модроврана, степски соко и велика царска шљука – закључује Ружић.
Извршни директор друштва Милан Ружић наглашава да се на овом целокупном подручју тренутно налази само један низ веома опасних далековода на којима је у више наврата бележено страдање птица. Према његовим речима, он сам по себи представља велику опасност коју у наредном периоду треба ублажити заштитним мерама.
-Неопходно је да се приликом изградње објеката попут соларног панела и пратеће мреже за пренос струје унапред планира постављање безбедних конзола на средњенапонским далеководима, док саме трафостанице треба да буду инсталиране са унапред планираном заштитном опремом. На овај начин се, поред заштите птица, веома ефективно штите и електродистрибутивна мрежа, трафостанице, као и само постројење за производњу струје, јер приликом страдања птица некада долази до озбиљних кварова на мрежи – објашњава Ружић.
Ж. Балабан
