Предавање о Станиславу Биничком одржано у Тителу

Великогоспојинске свечаности разноврсним програмом привлаче велики број мештана и гостију, а то се потврдило и на овом поучном предавању, по мери публике.

Станислав Бинички (Јасика 1872- Београд1942.), био је српски композитор, диригент и педагог, највећи представник српске класичне музике и аутор прве српске опере „На уранку”. Прва музичка знања стекао је од Стевана Мокрањца и Јосифа Маринковића, певајући у хору „Обилић”. За време студија на Филозофском факултету у Београду, основао је Академско музичко друштво, а након једногодишњег рада у гимназији у Лесковцу одлази у Минхен где у периоду између 1895. и 1899. године студира композицију и соло певање.

По повратку у Београд учествује у развоју музичке и педагошке делатности. Поставши војни капелник оснива први симфонијски Београдски војни оркестар. Године 1904. оснива Музику краљеве гарде којом диригује до 1920. године. Заједно са Стеваном Мокрањцем и Костом Манојловићем оснива Српску музичку школу, која данас носи име Стевана Мокрањца. Као диригент у Народном позоришту године 1920. основао је Оперу у којој је постао први диригент и директор. Био је аутор великог броја композиција за војне дувачке оркестре, од којих је најпознатији и највољенији „Марш на Дрину”, посвећен је пуковнику Стојановићу који је погинуо у Колубарској бици.

Професорка Жарковић задржала је пажњу публике занимљивим цртицама које није могуће лако наћи, те музичким фрагментима. Презентовано је који музичари широм света су снимили чувени Марш на Дрину, незваничну српску химну. Занимљива је лепеза извођача као што су The Спотницкс (1964), Спанисх Hully Gully- The Јокерс, Shadow Мусиц и словеначка група Лајбах која је урадила најмрачнију верзију у предвечерје дешавања 90-их година. Публика је са уживањем одслушала Марш на Дрину у изведби групе Шедоуз (The Shadows).

Текст и фото: С. Диклић