Празничне занимације на Мајкином салашу
ПАЛИЋ: Ускршње празника не „Мајкином салашу“ на Палићу по традицији искористе за занимљиве радионице за најмлађе, од украшавања јаја, до израде икебана, прзаничних честитки и разних украса. Прикључили су се гости који су дошли на празнични предах, уверивши се да је реч о амбијенту какав се само пожелети може за ужитак и неговање традиција.
Да пренесу своје искуство и вештину потрудиле су се Ивана Дулић, Ана Вуков, Нада Козарић и Беба Слијепчевић из Суботице, Иванка Кењереш из Војвођанског ликовног круга из Малих Пијаца, Марија Бошњак из Мале Босне и други.
Сламом се може украшавати све, али за Ускрс украшавамо јаја цветићима, зекама и разним порукама, каже сламарка Ивана Дулић.
Према њеним речима, данас су изузетно велике изражајне могућности да се филигранским радом разним фигурама и детаљима искажу врло лепе и снажне поруке, којима могу да се украсе ускршња јаја.
Те поруке остају вечно, јер је у питању наша традиција, приказују кулуру наших народа, а самим тим су за колекционаре прелеп експонат, поручује наша саговорница.
Ивана Дулић указује да се може радити на љускама издуваних нојевих, ћурећих, пачијих гушчијих, морчијих и кокошијих јаја. Украшавање се ради разним техникама плетеном и пегланом сламом, а Дулићева наглашава да су деца веома заинтересована да осмисле креације да улепшају породична славља.
Највише волим да радим с природним јајима, али деца воле да се играју и праве разне комбинације, од којих настају лепи украси. За све је то једно лепо сећање на прославу ускршњих празника. Када идем код познаника и пријатеља да им честитам Ускрс, увек понесем украшена јаја за поклон, па тако после неколико година код њих срећем читаве колекције украшених ускршњих јаја, што је лепа потврда да сам у тим кућама увек присутна, ако не лично онда су ту моји радови. То је једна врста духовне присутности, утисак је Иване Дулић.
Иванка Кењереш се ангажовала да децу анимира у прављењу празничних честитки, а Нада Козарић је најмлађе учила како се праве ускршње икебане од хране, које украшавају празничну трпезу, а могу и да се поједу.
Икебане од намирница које правимо су декоративне и корисне. За њихову израду се користе кувана јаја, зелена салата, млади лук, шаргарепа и друге намернице. Учитељица сам у пензији, па ми је драго када ме позову на „Мајкин салаш“ да учествујем у овим радионицама и оно што знам пренесем на млађе. Овакве радионице на „Мајкином салашу“ се одржавају пооводом највећих хришћанских празника Божића и Ускрса, напомиње Нада Козарић.
Прављењу медењака децу је учила Марија Бошњак из Мале Босне, а иначе је позната по креацијама култног колача Божићњака код католика, о чему је објавила и књигу.
Православци за крсне славе спремају славске колаче, а ми за Божић правимо и украшавамо Божићњаке. Мала Босна је мало место, нема нас баш пуно, око 800 становника, али се трудимо да негујемо старе обичаје. Бавим се културом већ 25 година. Радила сам као телепринтериста у суботичком „Северу“, сада сам пензионер и лепо је да имам времена да се бавим културом и дајем свој допринос да се очувају стари обичаји, а волим тиме да се бавим. Дечица су заинтересована да нешто науче, али како одрастају окрећу се другим занимацијама и обавезама, каже Марија Бошњак.
Ана Медић, Стефан Стојковић и друга деца која су за празник боравила на салашу са родитељима укључивала су се у радионице. Горан Банковић из Београда је на „Мајкин салаш“ дошао са супругом и двоје деце.
Утисак је феноменалан. Када смо бирали где ћемо за празник, хтео сам баш на овакво место да дођем са децом, у природу на мирно место. Салаш је право место да се дође на предах из градске вреве. Дошли смо на продужени викенд и сигурно ћемо се вратити. Заиста уживамо. Једно је када нешто видите на сликама и проспектима, друго је када то доживите. Када су познаници чули где смо одлучили да проведемо прзаник, придружиле су нам се још две породице. Имање је велико и има разноврсне садржаје, презадовољан је Банковић.
Неки посетиоци „Мајкиног салаша“ језеро за спортски риболов користе за пецање. Тибор Гере из Новог Орахова, који у једној суботичкој фирми ради као варилац на челичним конструкцијама, испричао је да му је пецање велики хоби.
Већ више пута смо ове сезоне били на пецању. Уочи ускрса су се рибе изгледа умириле, или су и оне заузете фарбањем јаја, али најважнији је ужитак у природи. Сезону сам почео још 2. јануара на језеру Сарваш код Мартоноша, где сам имао леп почетак јер упецао амура од 14 килограма. Слобободно време преко лета често с породицом проводим на пецању и камповању крај Тисе, сазнајемо од Гереа.
М. Митровић
