Потребни подстицаји за органску производњу и пчеларство
НОВИ БЕЧЕЈ: На јавној расправи налази се Програм развоја пољопривреде у општини Нови Бечеј за период од 2019. до 2020. године.
Писање Програма финансирао Покрајински секретаријат за регионални развој Војводине.
Пољопривреда је један од великих потенцијала за развој ове средњобанатске општине. Поготово неки сегменти, што се и налази у препорукама Програма. Новобечејска општина је, према последњем попису, имала 23.925 становника, највише у самом Новом Бечеју, најмање у Бочару. Ова општина има 52.916,87 хектара земљишта, од којих је 97 одсто обрадиво и необрадиво земљиште, а 2,07 хектара је под рибњацима. Од 37.617 хектара њива, највећи део су њиве прве, друге и треће класе.
У општини је регистровано 2.068 породичних пољопривредних газдинстава и четири задруге. Најзаступљеније пољопривредне културе код житарица су кукуруз, пшеница и сунцокрет, а код поврћа кромпир и кукуруз шећерац. Овде се гаји и чувени Мускат крокан, на 17 хектара, и то на Бисерном острву. Стручњаци саветују да се површине под Мускатом повећају. Занимљиво је да у општини Нови Бечеј не постоји ниједан регистровани произвођач органских пољопривредних производа, па они који су програм писали сугеришу да се обрати пажња на органску производњу и да се стимулишу потенцијални произвођачи.
Исто важи и за пчеларство. На територији општине има око 200 пчелара и 5.000 кошница. Тек део пчелара организован је у удружења. Највећи број пчелара производи само сунцокретов мед, а само 20 одсто њих сели пчеле на багрем и пет одсто на липу. Зарада од пчеларства је из годину у годину већа, па се саветује општинским властима да субвенционишу или на неки други начин подрже постојеће пчеларе или стимулишу нове. У том контексу, у програму развоја се сугерише изградња пчеларског еко села и Центра за апитерапију.
Ж. Б.