Породица Павлов Тапавички је једна посебна зрењанинска породица
Зрењанинци Биљану Тапавички Павлов и њеног супруга Предрага Павлова – Пецу знају као врло успешне спортисте.
Фамилија Павлов Тапавички је једна посебна зрењанинска породица
Маминим и татиним стопама сасвим је сигурно кренуће и њихови синови – четворогодишњи Теодор и једноипогодишњи Алекса. И Теодор и Алекса, наиме, са три и по, односно месец и по дана, у колицима и наручју, већ су истрчали своје прве трке задовољства на новосадском и зрењанинском полумаратону.
– Нама је спорт у крви. Ја сам прво почела да се бавим пливањем, па сам, када сам имала седам година, прешла на џудо, и у међувремену сам постала носилац црног појаса први дан. Након тога, почела сам да тренирам самбо. То је руска одбрамбена вештина без оружја. И ту сам имала успеха како на домаћој тако и на међународној сцени. Уследило је рвање слободним стилом, па спортски џиу џицу – каже Биљана Тапавички Павлов.
Баш бавећи се yiu yicom, Биљана је упознала свог садашњег супруга.
– Предраг се бавио каратеом, па дизањем тегова, и до пре неколико година је држао државни рекорд. Онда је почео да тренира џиу џицу и на крају нинђуцу, у ком има црни појас први дан. И Пеца има много медаља и са државних и са међународнх такмичења – истиче Биљана.
Породици Павлов Тапавички не падају тешко дани у ванредном стању.
– Имамо двориште и башту, у којој смо посадили поврће. Теодор и Алекса цртају, боје, љуљају се, правимо заједно украсне каменчиће. Тату повремено пустимо да ради у свом студију. Заједно вежбамо, јер имамо опрему у кући. Сигурно је да ће и наши дечаци бити спортисти, али којим ће се спортом бавити, препустићемо њима да изаберу. Оно што је сигурно је да ће кренути од пливања, јер и Пеца и ја сматрамо да морају да знају да пливају – истиче Биљана.
Породица Павлов Тапавички у августу очекује принову, а Теодор и Алекса ће добити сестру. Биљана се, од када је постала мама, како сама каже, бави фитнесом, а тренинге држи мамама и бебама.
– Спорт је дивна ствар и препоручујем мамама да вежбају заједно са бебама. То је и сврха мојих тренинга, да вежбају а да не морају да бебе оставе неком на чување, него да то сви радимо заједно – завршава причу Биљана Тапавички Павлов.
Ж. Балабан