Некадашњи насељници из Мађарске поново у Растини
СОМБОР: Последњих деценију-две све су чешће посете расељених Подунавских Шваба и њихових потомака војвођанским пределима који су за њих до после Другог светског рата представљали постојбину, а протеклог викенда је Растина, село настало као насеобина српских добровољаца у Првом светском рати, имала још необичнију посету.
Наиме, како брижно воде рачуна о сваком делићу историје свога села, Растинци су протеклог викенда угостили секеље, Мађаре из Буковине, који су ту живели између 1941. и 1944. године, када је целокупно, што је значило српско становништво Растине било интернирано у логор у Шарвару у Мађарској.
Четрдесетак житеља Тевела из жупаније Толна у Мађарској посетили су прошлог викенда Растину. Почетком Другог светског рата, након протеривања мештана Растине, Срба, у логоре у Шарвару и Барчу у Мађарској, село је насељено породицама Секељ мађара из Буковине, који су из својих села расељени по споразуму тадашњих власти Мађарске и Румуније, односно Хортија и Антонескуа. По завршетку Другог светског рата, повратком преживелих растинских логораша, мађарске породице поново су пресељене у места у којима и данас живе у жупанији Толна.
За непуне четири године колико су Секељи живели у Растини, рођено је 75 деце, а умрло је и на тамошњем сеоском гробљу сахрањено 25 особа. Ово је било први пут после Другог светског рата да су људи који су у то време рођени у Растини посетили место у којем су дошли на свет, а некадашњи мештани, њихови потомци и супружници, њих четрдесетак, допутовали су на позив Месне заједнице Растина. Њих је у име домаћина поздравио Слободан Вукобратовић, члан Савета МЗ, који је нагласио да последице великих ратова трпе пре свега обични, мали људи, те да упркос српским страдањима у логорима Барч и Шарвар и болним успоменама везаним за места њихове присилне интернације, мађарски народ не сматрају непријатељима, јер се, између осталог, и по добром сећају цивила у Шарвару који су логорашима кришом дотурали храну не би ли им умањили патње и помогли да преживе.
Емоција изазваних посетом месту у коме су поједини чланови делегације Секељ-Мађара угледали свет није недостајало, па су магловито познати сокаци омалене Растине изазвали и плач код оних који су управо овде дошли на свет пре више од седам деценија.
„Хтео сам још једном да видим село у којем сам се родио“, није крио сузе Иштван Пал, некадашњи Растинац, а одавно већ становник Тевела.
Гости из Мађарске и домаћини положили су венце на спомен обележје страдалима у логору у Шарвару и споменик Солунском борцу, где је помен служио православни свештеник, док је на растинском гробљу, на коме су такође положени венци, тамо сахрањеним Секељима мису служио римокатолички свештеник.
Текст и фото: М. Миљеновић