Панонски сафари - нова туристичка понуда Белог Блата
ЗРЕЊАНИН: Градоначелник Зрењанина Симо Салапура присуствовао је, у Летњој учионици Етно куће у Белом Блату, завршном догађају пројекта „Јадранско-Јонска мрежа аутентичних села” који реализује Град Зрењанин у сарадњи са РЦР Банатом.
Данашњи скуп био је, како се наводи на сајту Града, посвећен промоцији постигнутих резултата, са акцентом на промоцију туристичке понуде Белог Блата са околином.
Тим поводом организован је и целодневни програм под називом „Сафари по ободу Панонског мора – Трагом мистичног хунског ратника-Атиле Бича Божијег“ који на јединствен начин дочарава природне лепоте овог мирног села између Царске баре, Бегеја, и Тисе који представља нови туристички производ креиран у оквиру пројекта.
Салапура је указао да се Бело Блато нашло међу изабраним насељеним местима земаља учесника Јадранско - Јонског региона и да је то још један допринос да се испромовише туристички потенцијал тог села.
Посебно нас радује што је, након дугог низа година, одлуком Владе Републике Србије Град Зрењанин поново добио на управљање Специјални резерват природе „Царска бара“ , а то је место са великим, нажалост, неискоришћеним туристичким потенцијалом и управо овакви мали пројекти јесу први и велики корак ка ономе што желимо да урадимо, а то је да то место постане атрактивна туристичка дестинација за шири регион, рекао је зрењанински градоначелник.
Како је навео, РЦР Банат припрема неколико ЕУ пројеката кроз које се жели да се од Царске баре направи јединствен туристички бренд како и доликује том јединственом благу природе.
Поред пројеката град Зрењанин и из сопственог буџета финансира удружења грађана на територијама насељених места које се баве очувањем културе традиције, старих заната, неговањем културно уметничког наслеђа, етно туризмом и свим оним што наша места у Средњем Банату чини јединственим. Кобасицијада као најважнија манифестација у Белом Блату сваке године окупи приближно 30.000 посетилаца и сада је попримила карактер препознатљиве међународне манифестације. На крају али можда и најважније, град Зрењанина је започео спровођење акције “Да нам села буду ближа” кроз непосредне посете и разговоре са мештанима у свих 22 насељена места чији је основни циљ унапређење живота у овим срединама - рекао је Салапура.
Говорећи о важности сеоског тиризма, градоначелник Зрењанина је указао да свако од 22 насељена места има своје специфичности, а посебна специфичност је управо у Белом Блату због географског положаја, своје историје, традиције, духа људи који овде живе и мултиетничности.
Бело Блато се показало да може да буде озбиљна конкуренција када је у питању туристичка понуда и туристичка дестинација на територији Србије. Са овим пројектом у оквиру Јадранско-јонске мреже желимо да покажемо да Бело Блато, уз Град Зрењанин, може да привуче још више туриста, а са овим новим туристичким производном “Панонским сафаријем” покушавамо да током летњег периода имамо и нове посетиоце. Важно је истаћи и да ево и данас, у оквиру другог пројекта РЦР Банат, овде имамо и посетиоце из Чешке, Словачке, Мађарске и Бугарске, поручио је Салапура.
На данашњем скупу аутентичности и потенцијале Белог Блата представио је бивши дугогодишњи директор основне школе у том селу Милан Недељков, а о самом пројекту и новој туристичкој понуди овог села - Панонском сафарију говорила је Милана Недељков која је изразила очекивање да ће, не само људи из Зрењанина и околине, већ из целе Србије препознати огроман туристички потенцијал Белог Блата.
Она се захвалила мештанима што су желели да учествују у пројекту и још боље представе своје село, као и Граду Зрењанину што је омогућио да се пројекат реализује.
Скуп је поздравио и Мирослав Маркуш, председник Савета месне заједнице “Бело Блато” који је такође захвалио Граду Зрењанину и РЦР Банат, али и свима који су то село препознали као посебно.
Иначе, пројекат „АДРИОНЕТ“ реализује се у оквиру Intеrrеg Јадранско-јонског програма сарадње 2014-2020 – АДРИОН, са циљем превазилажења маргинализације микро локалних заједница попут Белог Блата, кроз успостављање Транснационалне мреже „аутентичних села“.