Одужило се рушење столетног здања у Бечеју

Реч је о згради Јозефа Енгелсмана, који је заједно са синовима до Другог светског рата у њој имао велетрговину и складиште мешовите робе, а последњи корисник била је Трговинска радна организација „Универзал“. Међутим, последњих двадесетак година зграда је запуштена и претила је опасност да се сама уруши.

Старопазовачка фирма „MM 99“, иначе ћерка компаније „Меркатор“, купила је читав комплекс и решила да из темеља гради нове садржаје. Да би добили грађевинску дозволу, услов је био да, имајући у виду да је зграда била под заштитом државе, фасада буде идентична аутохтоном изгледу. О томе бригу води Покрајински завод за заштиту споменика културе, који је узео одливке фасаде, врши надзор рушења и изградње реплике фасаде објекта.

"Управо због тога и није у предвиђеном року завршено рушење, пошто су нам радови стопирани када смо стигли до уличне фасаде. Наиме, све објекте у дворишту смо порушили и грађевински шут однели, али нам је речено да прекинемо даљи рад док се неки технички детаљи око фасаде не разреше. Ових дана смо добили „зелено светло“ и до краја месеца ће читава локација бити спремна за другу фазу рада",  рекао нам је власник подизвођачке фирме „Живков превоз“ д. о. о. из Бачког Градишта Драган Живков.

Иста фирма ће радити и другу фазу, која је, уствари, припрема терена за праве грађевинске радове у оквиру којих би требало да се изгради зграда идентичне фасаде са уличне стране у којој би требало да се смести трговачки садржај, а у дворишном простору ће се, незванично сазнајемо, градити пасаж с локалима трговачко-угоститељског профила.

"Друга фаза обухвата нивелисање простора постојећа три подрума и онда укоп од око 70 сантиметара на површини читавог комплекса ради постављања подземних инсталација", додао је Драган Живков.

Бечејци се надају да ће даљи грађевински радови ићи планираним темпом, те да ће центар у догледно време добити леп нови објекат с копијом старе фасаде.                                

Мало је недостајало да ових дана дође до новог прекида, који би имао далекосежне последице.

"Пре почетка радова, речено ми је да су искључени вода и електрична енергија. Међутим, када смо почели да рушимо фасадни зид, приметили смо да електрична енергија у том делу није искључена и да нисмо били опрезни, могло је доћи до трагедије. Људска немарност је лако могла да нанесе опасне последице, с могућим жртвама",  врти главом Драган Живков.

 В. Јанков