Од првог Српског народног већа у Војводини прошло 99 лета
ЗРЕЊАНИН: Полагањем венаца на спомен-плоче на Парохијском дому Успенског храма и на кући у којој је живео др Славко Жупански, у Светосавској улици, у Зрењанину је обележена 99. годишњица оснивања првог Српског народног већа у Војводини.
На јучерашњи дан, 1918. године, у тадашњем Великом Бечкереку основано је Српско народно веће, прво на подручју данашње Војводине, а чији је председник био доктор права Славко Жупански.
Венце на спомен-плоче положили су начелница Средњобанатског управног округа Снежана Вучуревић, градоначелник Зрењанина Чедомир Јањић, са сарадницима, и представници организације „Светосавље“, Српског народног одбора „Светозар Милетић“, „Матице српске“ и Друштва српско-руског пријатељства.
Скупу се обратила начелница округа Снежана Вучуревић, која је подсетила на значај догађаја од пре 99 година и на храброст људи који су основали прво Српско народно веће у пречанским земљама. О значају тих догађаја, пред великим бројем окупљених грађана, говорио је и историчар Слободан Милин.
Полагању венаца на кућу Славка Жупанског у Светосавској улици присуствовали су и потомци овог зрењанинског великана. О животу и ангажовању Славка Жупанског том приликом говорио је историчар Миодраг Цветић, који је открио јавности непознат детаљ из биографије Жупанског, да је 27. марта 1941. био један од организатора протеста. Он је позвао Зрењанинце да се одуже славном суграђанину постављањем бисте, као и именовањем једне улице по њему.
Српско народно веће је основано у ноћи између 30. и 31. октобра 1918. године, док је у граду још била власт Аустроугарске. Тада је изабран Одбор од девет чланова, чији је председник био адвокат др Андрија Васић, а потпредседници др Славко Жупански и др Живојин Ж. Терзин. За почасног председника именован је др Емил Гаврила, који се налазио у изгнанству, заједно са супругом Олгом, одакле се вратио после ослобођења града и завршетка Првог светског рата. Славко Жупански је убрзо постао председник СНВ, а затим и Велики жупан.
Велики Бечкерек је ослобођен 17. новембра 1918. године, уласком Српске војске, са бригадиром Драгутином Ристићем на челу и мирном примопредајом власти, којом приликом није изгубљен ниједан живот.
Ж. Балабан