Обуке преко НЗС један од начина да се стигне до посла
ЗРЕЊАНИН: Технолошке, организационе и друге промене брже су од промена у систему образовања, те је неминован несклад на тржишту рада између потреба за кадровима одређених карактеристика и понуде радне снаге.
Образовне корекције путем обука, доквалификација, преквалификација, иновирања знања и сличног традиционални су програми које институције тржишта рада користе како би се задовољиле потребе послодаваца за кадровима одређеног профила.
У оквиру програмских активности зрењанинске филијале Националне службе за запошљавање налазе се и курсеви, обуке и други образовни програми, који се реализују на подручју Средњобанатског округа. Лане је у програм функционалног образовања одраслих укључено 55 полазника, а незапослени су успешно завршили и обуке за израду ПВЦ столарије, за кројаче - шиваче, као и основну информатичку обуку по ЕЦДЛ-стандарду у коју су укључене особе са инвалидитетом. У марту ове године завршене су обуке за рачуновође за незапослене особе са инвалидитетом, као и теоријски део преквалификације за ИТ. У Зрењанину је преквалификација за 23 незапослене особе трајала шест месеци за специјалистички информатички програм Фронт-Енд Њеб програмирање.
- Обуке које реализује НСЗ су бесплатне за лица са евиденције незапослених. Реч је о програмима неформалног образовања, које реализују извођачи наставе који имају релевантне референце у датој области. Мотивација полазника је да завршавајући обуке повећају своје шансе за запослење, брже и лакше дођу до посла, односно траже квалитетније послове, који су боље плаћени, где се ради у бољим условима и слично – објашњава за „Дневник“ саветница за планирање каријере у зрењанинској НСЗ Александра Штрбац.
Габријелина прича
Габријела је радила на фарми у селу Торда 15 година без завршене основне школе. Чим се указала прилика, преко испоставе Филијале за запошљавање у Житишту укључила се у функционално образовање одраслих и завршила седми и осми разред основне школе. По завршетку, нагласила је свом саветнику за запошљавање да жели даље да се обучава. Када се указала могућност, Габријела се укључила на курс за израду кора и бурека. Обуку је похађала 2017. и 2018. године, а она је била по модалитету за тржиште рада преко пројекта ИПА 2012. „ЕУ помоћ теже запошљивим групама“.
Ради се на плану оспособљености за посао, међутим, образовни програми су и више од обезбеђивања знања и стручности за обављање послова, јер доприносе унапређењу квалитета живота. Прича Габријеле Молнар из Банатског Двора, села из житиштанске општине, одличан је пример. Габријела је готово фасцинирана добробитима од образовања и обука.
- Људи греше што се не укључују у обуке. Поготово што професори заиста излазе у сусрет, изванредни су, толико се труде да нам покажу да програм лакше савладамо. Мој први утисак је био одушевљење тиме како се професори опходе према нама, затим и због рада у радионици, где су пратили сваки наш корак у раду и уз њихову помоћ смо стекли знања и вештине за сертификат, односно за она знања која стоје иза сертификата – истиче Молнар.
Габријела је запослена, али иако тренутно не ради на пословима израде кора и бурека, то не умањује вредност обуке коју је прошла.
- Обука много обогати човека, не само за занат, него и у животу. Проширили смо знања и као домаћице. Није срамота ни у 35. години завршавати обуке. Захваљујем се НСЗ која ми је омогућила да завршим школу – додаје Габријела Молнар.
Ж. Балабан
