Obuke preko NZS jedan od načina da se stigne do posla
ZRENJANIN: Tehnološke, organizacione i druge promene brže su od promena u sistemu obrazovanja, te je neminovan nesklad na tržištu rada između potreba za kadrovima određenih karakteristika i ponude radne snage.
Obrazovne korekcije putem obuka, dokvalifikacija, prekvalifikacija, inoviranja znanja i sličnog tradicionalni su programi koje institucije tržišta rada koriste kako bi se zadovoljile potrebe poslodavaca za kadrovima određenog profila.
U okviru programskih aktivnosti zrenjaninske filijale Nacionalne službe za zapošljavanje nalaze se i kursevi, obuke i drugi obrazovni programi, koji se realizuju na području Srednjobanatskog okruga. Lane je u program funkcionalnog obrazovanja odraslih uključeno 55 polaznika, a nezaposleni su uspešno završili i obuke za izradu PVC stolarije, za krojače - šivače, kao i osnovnu informatičku obuku po ECDL-standardu u koju su uključene osobe sa invaliditetom. U martu ove godine završene su obuke za računovođe za nezaposlene osobe sa invaliditetom, kao i teorijski deo prekvalifikacije za IT. U Zrenjaninu je prekvalifikacija za 23 nezaposlene osobe trajala šest meseci za specijalistički informatički program Front-End Njeb programiranje.
- Obuke koje realizuje NSZ su besplatne za lica sa evidencije nezaposlenih. Reč je o programima neformalnog obrazovanja, koje realizuju izvođači nastave koji imaju relevantne reference u datoj oblasti. Motivacija polaznika je da završavajući obuke povećaju svoje šanse za zaposlenje, brže i lakše dođu do posla, odnosno traže kvalitetnije poslove, koji su bolje plaćeni, gde se radi u boljim uslovima i slično – objašnjava za „Dnevnik“ savetnica za planiranje karijere u zrenjaninskoj NSZ Aleksandra Štrbac.
Gabrijelina priča
Gabrijela je radila na farmi u selu Torda 15 godina bez završene osnovne škole. Čim se ukazala prilika, preko ispostave Filijale za zapošljavanje u Žitištu uključila se u funkcionalno obrazovanje odraslih i završila sedmi i osmi razred osnovne škole. Po završetku, naglasila je svom savetniku za zapošljavanje da želi dalje da se obučava. Kada se ukazala mogućnost, Gabrijela se uključila na kurs za izradu kora i bureka. Obuku je pohađala 2017. i 2018. godine, a ona je bila po modalitetu za tržište rada preko projekta IPA 2012. „EU pomoć teže zapošljivim grupama“.
Radi se na planu osposobljenosti za posao, međutim, obrazovni programi su i više od obezbeđivanja znanja i stručnosti za obavljanje poslova, jer doprinose unapređenju kvaliteta života. Priča Gabrijele Molnar iz Banatskog Dvora, sela iz žitištanske opštine, odličan je primer. Gabrijela je gotovo fascinirana dobrobitima od obrazovanja i obuka.
- Ljudi greše što se ne uključuju u obuke. Pogotovo što profesori zaista izlaze u susret, izvanredni su, toliko se trude da nam pokažu da program lakše savladamo. Moj prvi utisak je bio oduševljenje time kako se profesori ophode prema nama, zatim i zbog rada u radionici, gde su pratili svaki naš korak u radu i uz njihovu pomoć smo stekli znanja i veštine za sertifikat, odnosno za ona znanja koja stoje iza sertifikata – ističe Molnar.
Gabrijela je zaposlena, ali iako trenutno ne radi na poslovima izrade kora i bureka, to ne umanjuje vrednost obuke koju je prošla.
- Obuka mnogo obogati čoveka, ne samo za zanat, nego i u životu. Proširili smo znanja i kao domaćice. Nije sramota ni u 35. godini završavati obuke. Zahvaljujem se NSZ koja mi je omogućila da završim školu – dodaje Gabrijela Molnar.
Ž. Balaban
