ОБНОВА ГРАДСКЕ БИБЛИОТЕКЕ У СОМБОРУ Кров, столарија и фасада за времешно здање
СОМБОР: Две деценије након детаљне реконструкције главног здања Градске библиотеке „Карло Бијелицки”, дошло је на ред освежење времешне зграде Дечијег одељења те сомборске установе.
Започети су радови на реконструкцији Дечјег одељења ГБ „Карло Бијелицки”, а да би се уверио у то како они одмичу градилиште су обишли градоначелник Антонио Ратковић и чланица Градског већа задужена за област културе и образовања Анита Стојаков, заједно са директорком установе Наташом Туркић.
Градоначелник је овом приликом истакао да је један од примарнијих задатака локалне самоуправе обнављање културних установа на територији града Сомбора, као и да је циљ тих реконструкција да се пруже што бољи услови, како онима који раде у овим просторијама, тако и најмлађим посетиоцима.
- У данашње време, доба дигитализације, угрожене су нам традиционалне библиотеке, те је прави моменат да се окренемо књигама и читању. Библиотеке су срце заједнице и свесни смо колико су битне за развој, пре свега наше деце, за развој језичких способности, концентрације, као и памћења и зато је битно да сви ми заједно дамо свој максимум како бисмо вратили у моду читање и књиге. Сигуран сам да ћемо, заједно са свим запосленима у Градској библиотеци, наставити на томе да радимо и у наредном периоду - навео је Ратковић.
Радови на реконструкцији Дечјег одељења Градске библиотеке подразумевају адаптацију и санацију крова и фасаде зграде, као и замену дотрајале столарије. За ове радове из градског буџета Сомбора је издвојено је близу 16,5 милиона динара, док је Покрајинска влада обезбедила нешто више од 13 милиона динара.
Ова установа културе не само да одолева изазовима времена дигитализације већ и баштини традицију најстарије званичне, државном вољом формиране библиотеке на словенском југу. Мада се као најстарија српска библиотека може сматрати она у Карловачкој богословији, тек је у Сомбору далеке 1816. године царским указом у Препарандији, школи за српске учитеље, формирана библиотека, док су прве замисли о градској библиотеци у овом граду јавно изнесене 1852. године када је Александар Петровић, у име градске управе, позвао сомборске занатске цехове да приложе средства за „устројеније једне библиотеке“.
Овај апел је био безуспешан, па је службеник финансијске управе Карло Бијелицки основао 1857. године Друштво за прикупљање прилога и куповину књига, које је две године касније прерасло у прву јавну бибилиотеку под заштитом.
Магистрата града са 237 регистрованих чланова и књижним фондом од 1.943 дела у 4.401 свесци. Од то доба делатност сомборске библиотеке се ширила у два велелепна градска здања као и просторе у свим околним селима.
М. Миљеновић