OBNOVA GRADSKE BIBLIOTEKE U SOMBORU Krov, stolarija i fasada za vremešno zdanje
SOMBOR: Dve decenije nakon detaljne rekonstrukcije glavnog zdanja Gradske biblioteke „Karlo Bijelicki”, došlo je na red osveženje vremešne zgrade Dečijeg odeljenja te somborske ustanove.
Započeti su radovi na rekonstrukciji Dečjeg odeljenja GB „Karlo Bijelicki”, a da bi se uverio u to kako oni odmiču gradilište su obišli gradonačelnik Antonio Ratković i članica Gradskog veća zadužena za oblast kulture i obrazovanja Anita Stojakov, zajedno sa direktorkom ustanove Natašom Turkić.
Gradonačelnik je ovom prilikom istakao da je jedan od primarnijih zadataka lokalne samouprave obnavljanje kulturnih ustanova na teritoriji grada Sombora, kao i da je cilj tih rekonstrukcija da se pruže što bolji uslovi, kako onima koji rade u ovim prostorijama, tako i najmlađim posetiocima.
- U današnje vreme, doba digitalizacije, ugrožene su nam tradicionalne biblioteke, te je pravi momenat da se okrenemo knjigama i čitanju. Biblioteke su srce zajednice i svesni smo koliko su bitne za razvoj, pre svega naše dece, za razvoj jezičkih sposobnosti, koncentracije, kao i pamćenja i zato je bitno da svi mi zajedno damo svoj maksimum kako bismo vratili u modu čitanje i knjige. Siguran sam da ćemo, zajedno sa svim zaposlenima u Gradskoj biblioteci, nastaviti na tome da radimo i u narednom periodu - naveo je Ratković.
Radovi na rekonstrukciji Dečjeg odeljenja Gradske biblioteke podrazumevaju adaptaciju i sanaciju krova i fasade zgrade, kao i zamenu dotrajale stolarije. Za ove radove iz gradskog budžeta Sombora je izdvojeno je blizu 16,5 miliona dinara, dok je Pokrajinska vlada obezbedila nešto više od 13 miliona dinara.
Ova ustanova kulture ne samo da odoleva izazovima vremena digitalizacije već i baštini tradiciju najstarije zvanične, državnom voljom formirane biblioteke na slovenskom jugu. Mada se kao najstarija srpska biblioteka može smatrati ona u Karlovačkoj bogosloviji, tek je u Somboru daleke 1816. godine carskim ukazom u Preparandiji, školi za srpske učitelje, formirana biblioteka, dok su prve zamisli o gradskoj biblioteci u ovom gradu javno iznesene 1852. godine kada je Aleksandar Petrović, u ime gradske uprave, pozvao somborske zanatske cehove da prilože sredstva za „ustrojenije jedne biblioteke“.
Ovaj apel je bio bezuspešan, pa je službenik finansijske uprave Karlo Bijelicki osnovao 1857. godine Društvo za prikupljanje priloga i kupovinu knjiga, koje je dve godine kasnije preraslo u prvu javnu bibilioteku pod zaštitom.
Magistrata grada sa 237 registrovanih članova i knjižnim fondom od 1.943 dela u 4.401 svesci. Od to doba delatnost somborske biblioteke se širila u dva velelepna gradska zdanja kao i prostore u svim okolnim selima.
M. Miljenović