Објављена књига о новобечејској цркви Светог Николе
НОВИ БЕЧЕЈ: Монографска студија „Српска православна црква Светог Николе у Новом Бечеју” изашла је у издању Народне библиотеке из Новог Бечеја и Завода за заштиту споменика културе Зрењанин, а њена промоција очекује се ускоро.
Аутори публикације су историчарка уметности – конзерваторка Весна Мајсторовић, архитекта – конзерваторка Споменка Урошевић, обе запослене у зрењанинском Заводу за заштиту споменика културе, као и грађевински инжењер Драган Раушки, запослен у Општини Нови Бечеј. Књига је, иначе, штампана захваљујући средствима Министарства културе и информисања Републике Србије, у оквиру пројекта „Градови у фокусу” и Општине Нови Бечеј.
Поред мноштва фотографија, монографија садржи текстове на српском и енглеском језику.
Аутори су у кратким цртама представили развој Новог Бечеја од праисторијских насеобина, па све до 20. века. Урадили су осврт на архитектонско наслеђе града које данас чини заштићено историјско језгро, и дали исцрпан историјат као и опис и анализу стилских карактеристика Српске православне цркве Светог Николе, укључујући екстеријер и ентеријер са свим уметничким делима која се налазе унутар овог верског објекта.
Овде су представљене и веома вредне иконе и богослужбени предмети који се чувају у цркви. Највећу вредност ове збирке чине заштићене иконе и делови црквеног мобилијара који је премештен из старијег храма на обали Тисе, из цркве Успења Богородице, познатије под називом капела Манастир.
Новобечејска православна црква посвећена светом Николи подигнута је у периоду од 1792. до 1796. године у виду једнобродне грађевине која се на истоку завршава петостраном олтарском апсидом, док са на западној страни уздиже типичан вишеспратни барокни звоник са лименим „јастуком”, лантерном и крстом. Насупрот одмереном и складно решеном спољашности, унутрашњост храма одише барокном раскоши. Иконостасна преграда, чија је архитектонска конструкција прекривена резбареним биљним украсима, носи четрдесет представа стојећих фигура светитеља и црквених празника за које се зна да их је 1804. насликао Стефан Гавриловић.
Један од првих представника српског романтизма Павле Симић извео је 1858. године зидне слике на сводовима. У цркви се још чува и низ вредних богослужбених предмета, а посебну пажњу заслужује икона Богородице с Христом, рађена у најбољој традицији позновизантијског иконописа.
Конзерваторски радови на обнови цркве спроведени су у више наврата, од 1969. до 2012. а последњи радови обухватали су обнову крова, звоника и фасаде храма. У том периоду је израђена нова ограда порте и приступне стазе од бехатона.
Ж. Балабан
