ОБИЧАЈ НА СЕВЕРУ БАНАТА Прескачу ватру против злих сила

Ватре од сувих стабљика кукурузовине, сламе или сувих гарана су се палиле и прескакале на рогљевима, односно раскрсницама улица, а прескакале су их најхрабрија деца и омладина.

„Ватра у народним обичајима и веровањима представља једну врсту заштите од злих сила, урока и демона. Из тог разлога се људи, у недостатку научних сазнања, прибегавали паганским обичајима и палили ватре. Наравно, деца нису свесна тих скривених значења. Она у томе виде радост, могућност да се дурже и надмећу, што је нарочито добро у овим временима отуђености“, указује етнолог Народног музеја у Кикинди Славица Гајић. 

Теолог Душко Јанчић објашњава да светлост тих ватри симболизује светлост Лазаревог васкрсења и радости које је оно донело, али и најављује светлост Христовог васкрсења које се има збити. Он напомиње да није случајан чак ни дан када се све одиграва, пале и прескачу ватре Лазарице, јер се све дешава у петак увече, уочи Лазареве суботе.

„За тумачење дубине овог обичаја назире се и чињеница да је тај петак последњи пред онај Страдални, Велики петак. Дакле, у дан када ће се збити распеће, смрт и погребење Христово, упаљене ватре на раскршћима села, где улице саме по себи чине крст, подсећају нас на светлост Христовог васкрсења и симболички нам ту светлост и радост најављују“, наводи Јанчић.

За време паљење ватри Лазарица народ се окупља око ватре, разговара се и евоцирају успомене, а најмлађи дечаци и момци пред женудбу прескачу ватре и тиме доказују своју храброст. Прескакање ватри има своју симболику, јер народ верује да онај који успе да прескочи пламен Лазарице тиме са себе чисти и жеже добар део грехова. Јанчић појашњава да би се могло рећи, да и тај својеврсни подвиг младих људи има дубоку симболику.

За окупљање и дружење око ватри Лазарица по обичају се и овог пута припремало посно послужење, одрасли се послужују ракијом и вином, а у посебним решетима и шерпама на ватри су се кокала зрна кукуруза, па су се деца обрадовала врућим кокицама. Јанчић додаје да овај занимљив обичај има за циљ да људи изађу из својих домова после зимског затишја и окупе се пред празник и сетву, те поразговарају о актуелним питањима из свакодневног живота.

Значај обичаја паљења ватри Лазарица негује у селима и дух хришћанског заједништва, па је и то према мишљењу Јанчића један од разлога што се у новије време у све више села у Банату чине напори да се неговање обичај Лазарица наставља тамо где је опстао и у време комунизма, а тамо где је из идеолошког прекида било прекида, обичај се обнавља. Око ватри Лазарица највише се окупљају млади, деца, момци и девојке. Поред храброг прескакањја ватри Лазарица, у неким местима обичај је да се неудате девојке обуку у бело па у поворци и са венчићима на глави песмом терају зле силе, дочекујући Врбицу и славећи пролеће.

М. Митровић

Фото: Чедомир Вујанић