Нови планови за зрењанинско насеље "Мала Америка"
ЗРЕЊАНИН: До 24. јуна траје рани јавни увид у елаборат за измену и допуну Плана генералне регулације насеља “Мала Америка” у Зрењанину. Овај део града има четири урбанистичке целине, а највеће промене предвиђене су за ону под редним бројем четири, површине око 15 хектара.
Елаборатом је предвиђена промена намене једног дела простора, који је до сада био издвојен за вишепородично становање. Уместо зграда, на овом делу биће изграђена јавна гаража, а док се то не догоди, простор се може користити као паркинг. Урбанистичка целина број четири је, иначе, простор који се простире уз градску магистралу и који је предвиђен за тоталну реконструкцију, потпуну замену објеката и повезивање са блоковима постојећег и планираног вишепородичног становања.
Планира се и изградња нове приступне улице, од раскрснице Жарка Зрењанина и Бригадира Ристића, поред Језера 2, а у функцији опслуживања новопланираног блока вишепородичног становања. Предложено је и да се на парцелама већим од 3.000 квадрата омогући изградња вишепородичних стамбених објеката већих висина, а висина или спратност објеката дефинисаће се нацртом плана. Зависно од облика парцеле, објекти се могу постављати у два низа, један ка Улици бригадира Ристића, а други ка језеру. Објекти у низу могу имати различиту спратност односно висину.
Просторна целина „Мала Америка“ дефинисана је природном границом која је настала пресецањем петог меандра реке Бегеј, када је физички издвојено то насеље. Овај део речног тока је насипима подељен на три језера која чине границу целине. Она обухвата део старог градског језгра са значајним амбијенталним, културно-историјским и градитељским вредностима. Укупна површина целине је 63,59 хектара.
Претежна намена простора у обухвату плана је становање, а пратећи садржаји су терцијалне делатности, објекти јавне намене са централним функцијама и језеро намењено за спорт и рекреацију са јавним зеленилом и системом уређаја за примарно и секундарно третирање воде из језера.
“Мала Америка” је, иначе, настала на речном полуострву које се формирало на реци Бегеј. Некад је на простору овог полуострва било турско гробље и варошки мостобран, од кога је сачувана једна кула на вештачком брежуљку поред зграде Црвеног крста. Средином 19. века, тадашња управа је почела са исушивањем острва, с обзиром на то да је оно било искључиво мочварно тло. Након исушивања, почела је градња, као и трајно насељавање.
Ж. Б