Натпевавали се српски штиглићи и бастарди

Организатор овог шампионата било је овдашње Удружење ситних животиња „Голуб“ у сарадњи са Орнитолошком федерацијом Србије. Такмичило се 17 одгајивача са 50 птица.

- Ове године Удружење „Голуб“ добило је поверење да по први пут у Војводини организује једно овакво такмичење – каже испред организатора Растислав Турчан. – Оваква такмичења до сада су била одржавана на Југу Србије где је то традиција, а ми смо желели да на овај начин промовишемо такмичење на нашим просторима. Такмичари из Лесковца, Ниша, Пирота, Крушевца, Власотинца провели су, како кажу, два незаборавна дана у нашем граду. Превалили су и по 400 километара до Бачке Паланке, а били су смештени у одмаралишту Црвеног крста у „Багремари“. Такмичење је посматрало преко 100 људи који су осим из Паланке дошли из Новог Сада, Панчева, Шапца...

Високу оцену организације такмичења дао је и Роберт Томек из Суботице,  испред Орнитолошке федерације Србије. Поред федерације покровитељ овог такмичења била је Општина Бачка Паланка.

Судије за песму штиглића Славиша Ћирић и Владимир Николић нису имали лак посао. Оцењивали су како су одгајивачи научили птице да певају. Сваки одгајивач имао је на располагању 15 минута да „натера“ три птице да отпевају најлепшу песму. Свеукупни победник шампионата, односно његови штиглићи су отпевали најлепше песме, је Бојан Ивановић, члан Удружења „Златно перо“ из Крушевца. Такмичење је трајало пет сати у четири категорије.

Натпевавали су се млади и стари штиглићи и млади и стари бастарди (такозвани мешанци којима један од родитеља мора биити штиглић). У категорији младих штиглића најлепше су певале птице Миливоја Филиповића из Лесковца, друго место припало је Горану Митровићу из Ниша, а треће Лесковчанину Богдану Николићу. У „сениорској“ конукренцији код штиглића, по оцени судија, најлепше песме певале су птице Бојана Стојановића из Лесковца, па Славише Ћирића из Пирота, а треће место осовјио је опет Лесковчанин Ненад В. Јовановић. У конкуренцији младих бастарда (један од родитеља може бити канаринац, или нека друга птица певачица) најбоље су певали они које је приказао Владимир Николић, члан Удружења „Штиглић“ из Лесковца, друго и треће место припала су Бојану Ивановићу, члану „Златног пера“ из Крушевца. У конкуренцији старих бастрада најлепше су певале птице Бојана Ивановића, па следи Саша Беркић из Крушевца, а треће место припало је Милану Станковићу члану „Власине“.

- Колико је овај шампионат био озбиљан сведочи и чињеница да је у просторима одмаралишта Црвеног крста у „Багремари“ у пуној сали одржан семинар на коме су предавања одржали еминентни стручњаци у овој области – наглашава Турчан. –Предавали су авикултуристи - одгој птица и орнитолози - посматрање и проучавање птица. Међу предавачима био је и Слободан Кулић, председник судијске организације Орнитилошке федерације Србије и потпредседник Светске орнитолошке федерације, као и Роберт Томек, председник Друштва за заштиту и праћење птица Србије, Милан Ђорђевић, савезни судија за фауну Европе и Ненад Радојчић, светски судија за канаринце.

М. Суџум

Птице које су се натпевавале у „Багремари“ код нас се народски називају штиглићи, али имају у разним крајевима различита имена, мада се званично зове чешљугар, мала врапчарка из породице зеба. Ове птице у природи воле пределе са доста корова, а име су добили по чешљини. Станиште им је Европа, Северна Африка и запад и средиште Азије. Одбегле или од човека намерно пуштене птице колонизирале су Југоисточну Аустралију и Нови Зејланд. У западном делу свог станишта је станарица, али се из хладнијих крајева сели у топлије. Они који су се у Паланци први пут срели са одгајивачима врло брзо су схватили да ово није ни мало лак ни јефтин хоби, или, како сами одгајивачи кажу, спорт. Осим стрпљења и знања у одгајању и учењу птица песми велики су и трошкови путовања, такмичења, исхране, одржавања... Зато није чудо што поједини примерци тих малених распеваних певачица достижу цену од 50 до 100 евра. Лаици за птице мислили су да ће овдашње бројне, слободне птице певачице својом песмом ометати такмичење, али то се није десило. Упућенији кажу да штиглићи певају своју песму мимо других птица, а једини проблем могли би да имају судије што се овог пута није десило. „Багремара“ је, иначе Специјални резерват природе, односно заштићено природно добро једним делом прве, а нешто већим делом друге категоеије заштите од изузетног значаја за Републику Србију што је својом Уредбом одредила Влада РС. Поред бројних биљних врста у багремоовој шуми на 117,5 хектара, овде расте кукурјак, односно „Багремара“ је једино станиште ове биљке која цвета у фебруару и марту у Србији.