Natpevavali se srpski štiglići i bastardi

Organizator ovog šampionata bilo je ovdašnje Udruženje sitnih životinja „Golub“ u saradnji sa Ornitološkom federacijom Srbije. Takmičilo se 17 odgajivača sa 50 ptica.

- Ove godine Udruženje „Golub“ dobilo je poverenje da po prvi put u Vojvodini organizuje jedno ovakvo takmičenje – kaže ispred organizatora Rastislav Turčan. – Ovakva takmičenja do sada su bila održavana na Jugu Srbije gde je to tradicija, a mi smo želeli da na ovaj način promovišemo takmičenje na našim prostorima. Takmičari iz Leskovca, Niša, Pirota, Kruševca, Vlasotinca proveli su, kako kažu, dva nezaboravna dana u našem gradu. Prevalili su i po 400 kilometara do Bačke Palanke, a bili su smešteni u odmaralištu Crvenog krsta u „Bagremari“. Takmičenje je posmatralo preko 100 ljudi koji su osim iz Palanke došli iz Novog Sada, Pančeva, Šapca...

Visoku ocenu organizacije takmičenja dao je i Robert Tomek iz Subotice,  ispred Ornitološke federacije Srbije. Pored federacije pokrovitelj ovog takmičenja bila je Opština Bačka Palanka.

Sudije za pesmu štiglića Slaviša Ćirić i Vladimir Nikolić nisu imali lak posao. Ocenjivali su kako su odgajivači naučili ptice da pevaju. Svaki odgajivač imao je na raspolaganju 15 minuta da „natera“ tri ptice da otpevaju najlepšu pesmu. Sveukupni pobednik šampionata, odnosno njegovi štiglići su otpevali najlepše pesme, je Bojan Ivanović, član Udruženja „Zlatno pero“ iz Kruševca. Takmičenje je trajalo pet sati u četiri kategorije.

Natpevavali su se mladi i stari štiglići i mladi i stari bastardi (takozvani mešanci kojima jedan od roditelja mora biiti štiglić). U kategoriji mladih štiglića najlepše su pevale ptice Milivoja Filipovića iz Leskovca, drugo mesto pripalo je Goranu Mitroviću iz Niša, a treće Leskovčaninu Bogdanu Nikoliću. U „seniorskoj“ konukrenciji kod štiglića, po oceni sudija, najlepše pesme pevale su ptice Bojana Stojanovića iz Leskovca, pa Slaviše Ćirića iz Pirota, a treće mesto osovjio je opet Leskovčanin Nenad V. Jovanović. U konkurenciji mladih bastarda (jedan od roditelja može biti kanarinac, ili neka druga ptica pevačica) najbolje su pevali oni koje je prikazao Vladimir Nikolić, član Udruženja „Štiglić“ iz Leskovca, drugo i treće mesto pripala su Bojanu Ivanoviću, članu „Zlatnog pera“ iz Kruševca. U konkurenciji starih bastrada najlepše su pevale ptice Bojana Ivanovića, pa sledi Saša Berkić iz Kruševca, a treće mesto pripalo je Milanu Stankoviću članu „Vlasine“.

- Koliko je ovaj šampionat bio ozbiljan svedoči i činjenica da je u prostorima odmarališta Crvenog krsta u „Bagremari“ u punoj sali održan seminar na kome su predavanja održali eminentni stručnjaci u ovoj oblasti – naglašava Turčan. –Predavali su avikulturisti - odgoj ptica i ornitolozi - posmatranje i proučavanje ptica. Među predavačima bio je i Slobodan Kulić, predsednik sudijske organizacije Ornitiloške federacije Srbije i potpredsednik Svetske ornitološke federacije, kao i Robert Tomek, predsednik Društva za zaštitu i praćenje ptica Srbije, Milan Đorđević, savezni sudija za faunu Evrope i Nenad Radojčić, svetski sudija za kanarince.

M. Sudžum

Ptice koje su se natpevavale u „Bagremari“ kod nas se narodski nazivaju štiglići, ali imaju u raznim krajevima različita imena, mada se zvanično zove češljugar, mala vrapčarka iz porodice zeba. Ove ptice u prirodi vole predele sa dosta korova, a ime su dobili po češljini. Stanište im je Evropa, Severna Afrika i zapad i središte Azije. Odbegle ili od čoveka namerno puštene ptice kolonizirale su Jugoistočnu Australiju i Novi Zejland. U zapadnom delu svog staništa je stanarica, ali se iz hladnijih krajeva seli u toplije. Oni koji su se u Palanci prvi put sreli sa odgajivačima vrlo brzo su shvatili da ovo nije ni malo lak ni jeftin hobi, ili, kako sami odgajivači kažu, sport. Osim strpljenja i znanja u odgajanju i učenju ptica pesmi veliki su i troškovi putovanja, takmičenja, ishrane, održavanja... Zato nije čudo što pojedini primerci tih malenih raspevanih pevačica dostižu cenu od 50 do 100 evra. Laici za ptice mislili su da će ovdašnje brojne, slobodne ptice pevačice svojom pesmom ometati takmičenje, ali to se nije desilo. Upućeniji kažu da štiglići pevaju svoju pesmu mimo drugih ptica, a jedini problem mogli bi da imaju sudije što se ovog puta nije desilo. „Bagremara“ je, inače Specijalni rezervat prirode, odnosno zaštićeno prirodno dobro jednim delom prve, a nešto većim delom druge kategoeije zaštite od izuzetnog značaja za Republiku Srbiju što je svojom Uredbom odredila Vlada RS. Pored brojnih biljnih vrsta u bagremoovoj šumi na 117,5 hektara, ovde raste kukurjak, odnosno „Bagremara“ je jedino stanište ove biljke koja cveta u februaru i martu u Srbiji.