НА ПРЕДЛОГ ГРАДСКИХ МУЗЕЈА СОМБОРА И ЧАЧКА И ЗАНАТСКЕ РАДЊЕ „ЂУРАН“ Сарачки занат проглашен нематеријалним културним наслеђем
СОМБОР: Након што је међу дотадашњих 57 одредница Регистра нематеријалног културног наслеђа Србије имао већ своја два представника, бездански дамаст и стапарски ћилим, Сомбор је почетком ове године дошао у прилику да додатно поправи свој рејтинг, односно учешће у овом својеврсном културном лексикону.
Наиме, одлуком Националног комитета за нематеријално културно наслеђе, услове за упис у регистар испунио је, између осталог и сарачки занат, што је био предлог градских музеја Сомбора и Чачка, те гласовита сарачка сомборска радња „Ђуран“.
Овај предлог је морао бити пропраћен и подацима, фото и видео документацијом, односно, сагласностима носилаца, удружења, институција, а поред њега на листи Националног комитета нашли су се и ћурчијски занат, израда веза „штампујит”, мавање кумбара, свирање на тамбурици самици и пливање за Богојављенски крст.
Чињеница да је предлог да се сарачки занат нађе у Регистру нематеријалног културног наслеђа Србије не треба да чуди с обзиром на то да се управо у овом граду налази радионица „Ђуран“, са вишедеценијском традицијом и четири генерације мајстора у породичној мануфактури која се дефинише као скуп знања и вештина које се односе на припрему материјала и израду предмета од коже, првенствено за потребе коњарства. Процес производње се своди углавном на ручни рад, који подразумева кројење, обраду, фарбање, гланцање и прошивање коже.
Како је рекао сомборски сарач Никола Ђуран, упис у регистар за њега лично представља потврду да је сарачки занат стварно стари занат, да је то нешто што треба чувати и неговати у будућности. Он је додао да су у овом послу „руке најбитније”, али да је ипак основа свега љубав према одређеном занату. Указао је и на чињеницу да је важно имати идеју, смишљати нешто ново и веровати у иновацију, откривши да је недавно, у радионици израђен улар за једногрбу камилу, који је прослеђен на пробу у Уједињене Арапске Емирате.
М. Миљеновић