NA PREDLOG GRADSKIH MUZEJA SOMBORA I ČAČKA I ZANATSKE RADNJE „ĐURAN“ Sarački zanat proglašen nematerijalnim kulturnim nasleđem

Naime, odlukom Nacionalnog komiteta za nematerijalno kulturno nasleđe, uslove za upis u registar ispunio je, između ostalog i sarački zanat, što je bio predlog gradskih muzeja Sombora i Čačka, te glasovita saračka somborska radnja „Đuran“.

Ovaj predlog je morao biti propraćen i podacima, foto i video dokumentacijom, odnosno, saglasnostima nosilaca, udruženja, institucija, a pored njega na listi Nacionalnog komiteta našli su se i ćurčijski zanat, izrada veza „štampujit”, mavanje kumbara, sviranje na tamburici samici i plivanje za Bogojavljenski krst.

Činjenica da je predlog da se sarački zanat nađe u Registru nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije ne treba da čudi s obzirom na to da se upravo u ovom gradu nalazi radionica „Đuran“, sa višedecenijskom tradicijom i četiri generacije majstora u porodičnoj manufakturi koja se definiše kao skup znanja i veština koje se odnose na pripremu materijala i izradu predmeta od kože, prvenstveno za potrebe konjarstva. Proces proizvodnje se svodi uglavnom na ručni rad, koji podrazumeva krojenje, obradu, farbanje, glancanje i prošivanje kože.

Kako je rekao somborski sarač Nikola Đuran, upis u registar za njega lično predstavlja potvrdu da je sarački zanat stvarno stari zanat, da je to nešto što treba čuvati i negovati u budućnosti. On je dodao da su u ovom poslu „ruke najbitnije”, ali da je ipak osnova svega ljubav prema određenom zanatu. Ukazao je i na činjenicu da je važno imati ideju, smišljati nešto novo i  verovati u inovaciju, otkrivši  da je nedavno, u radionici izrađen ular za jednogrbu kamilu, koji je prosleđen na probu u Ujedinjene Arapske Emirate.

M. Miljenović