На градиштанском Палачинка фесту круна отишла у Мађарску

- Учествовало је 17 екипа у припремању слатких и сланих палачинка, које су се, углавном, продавале по 40 динара комад или три за 100 динара, уз напомену да је било екипа које су своје производе беслатно даривали. Епитет „краљице“ атрактивне манифестације припао је гошћама из Тисафелдвара и оне су се вратиле кући са сликом овдашњих сликара аматера, пакетом робних производа и букетом цвећа – рекао нам је, у име организатора Друштва „Браћа Тан“, Флоријан Бата.

На овогодишњој манифестацији, поред сталних гостију из Дерекеђхаза и Тисафелдвара, учествовала је и екипа из Будимпеште, а задржале су се устаљене такмичарске дисциплине.

Тимеа Пакаи из Тисафелдвара има највише разлога да се радује јер је, поред чланства у екипи која је понела епитет „краљице“, освојила прво место у још две такмичарске дисциплине, брзом роловању палачинки и приремању најздравије палачинке. Сара Суломар је била најбржа у трчању с ногама у џаку и палачинком у устима.

У конкуренцији деце најбржи у брзом једењу палачинки је десетогодишњи Мате Хорти, а у конкуренцји одраслих Давид Сабо.

За најатрактивнију плесачицу „Палачинка плеса“ изабрана је Адел Филеп.

Шатор бечејске фирме „Тиса аутомотиве“ проглашен је за најлепши, а екипа „Социаграра“ из Дрљана припремила је најкреативнију палачинку и проглашени су за најхуманију екипу, јер су своје производе даривали посетиоцима, сазнали смо од Секеа Лукача.

Стиче се утисак да је, ипак, Савид Сабо био најзадовољнији, јер је по четврти пут победио у најатрактивнијој такмичарској дисциплини брзом једењу палачинки.

- Организатор је одредио 30 такмичарских секунди и за то време појео сам шест палачинки. Раније је у порцији било десет палачинки и три пута сам победио. Тата Иштван је, такође, победио три пута, а брат Кристиан једанпут. Значи, у десет такмичења, наша породица је седам пута тријумфовала. И даље размишљамо да побеђујемо - вели Давид Сабо док испија воду како би протерао палачинке кроз једњак.

И ове године манифестацију атрактивног назива оплеменили су бројни плесачи, „фолклорци“ и вокални солисти са бине у порти католичке цркве у центру села, као и продајни штандови с робом ручне радиности и широке потрошње.      

В. Јанков